Narod jezdio po Dunavu u desantnim čamcima
Subota, 26.4.2014 | Drugi o nama
Rečna flotila je ugostila sve znatiželjnike, njih nekoliko hiljada, po rečima kapetana Dragana Spasojevića, i u okviru kasarne "Aleksandar Berić" , ali i na Dunavu, pokazala čime raspolaže od tehnike i kako izgleda biti mornar na reci.
Rečna flotila je ugostila sve znatiželjnike, njih nekoliko hiljada, po rečima kapetana Dragana Spasojevića, i u okviru kasarne "Aleksandar Berić" , ali i na Dunavu, pokazala čime raspolaže od tehnike i kako izgleda biti mornar na reci. Na ulasku u kasarnu, popularnu "Mornaricu", ljubazni vojnici su dočekivali posetioce, među kojima je bilo mnoštvo dece iz vrtića "Radosnog detinjstva", osnovaca iz novosadskih škola, ali i učenika 39. i 40. klase Vojne gimnazije.
Roditelji s decom, deke i bake s unucima i unukama, učinili su da zeleni krug, zapravo park, kasarne oživi u graji i šarenilu. Najmlađima se izuzetno dopala statua mornara, gde su se održavala grupna fotografisanja, dok su mnogi iskoristili priliku i provozali se rečnim minolovcima i jurišno-desantnim čamcima, koji su u turama od oko dvadesetak minuta razvozili posetioce.
Oni stariji su se s Rečnom flotilom upoznali prvo kroz spomen-sobu u kojoj su izložene fotografije, makete i eksponati iz istorije ove jedinice, ali i istorije rečnog ratnog brodarstva na ovim prostorima. Maketari su prikazivali svoje makete aviona, tenkova i podmornica i iscrpno objašnjavali brojnim zainteresovanim pojedinosti svojih ruku dela.
Nešto niže od spomen-sobe, prolazilo se pored pontonskog mosta „upakovanog“ na kamion i raznih vrsta čamaca, da bi na samom nasipu bila dva štanda s pešadijskim naoružanjem, kao i s podvodnim minama. Jedna od njih, veliki metalni cilindar sa 725 kila eksploziva, posebno je delovala impresivno, pogotovo uzimajući u obzir podatak da između jedne i druge ne sme da bude manje od 100 metara. O količinama ribe koje bi ova mina, koja se aktivira akustično i magnetno, "iznela" na površinu, nismo smeli ni da pitamo.
Na dokovima, pak, privezani su bili rečni minolovci i jurišni desantni čamci, koji su, sem svojom brzinom, iznenadili mnoge činjenicom da su napravljeni uglavnom od fiberglasa. Nekako smo uspeli da zaključimo da osim male težine, ovakav materijal teško može da razbudi ono cilindrično čudovište iz prethodnog pasusa. Bilo je na dokovima i ronilaca, s ruskim podvodnim automatskim puškama kalibra 5,6 milimetara dometa 40 metara, koje, umesto klasičnih zrna, ispaljuju strelice od nekoliko centimetara. Ruska puška, a ruski i pištolj, kojem u četiri cevi ide isto toliko specijalnih metaka za podvodne okršaje. Tu su bile i hiperbarične komore za ronioce, porinuti pontoni, koji su nekad, možda činili čuvenu skelu kojom su Novosađani prelazili Dunav u toku i nakon NATO bombardovanja.
- "Otvoreni dan" naša jedinica održava petu godinu zaredom, a poseta je zaista izvan svakih očekivanja. Veoma smo zadovoljni kako našim najdražim, najmlađim posetiocima, koji su nam ulepšali današnji dan i ukrasili naše brodove na vožnjama koje smo organizovali za njih, tako i ostalim posetiocima koji su, nadam se, poneli lepe utiske s današnje manifestacije - rekao je kapetan Dragan Spasojević.
Milomir Milankov izveo je sinove Nikolu i Luku na Dunav, da pogledaju, kako kaže, ono što su retko imali prilike da vide.
- Pozvao nas je naš prijatelj, inače oficir Rečne flotile, pa smo došli. Klincima je zanimljivo, pa se, eto, Nikoli (7) sviđa štand s puškama, dok Luka (4) kaže da mu je najlepše bilo "tamo gde se pokreće brod" - kaže Milankov.
I petočlana porodica Marije Svalina Vuković izašla je na topli dunavski vetar da se provoza desantnim jurišnim čamcem, a ćerkice od pet meseci, dve i četiri godine, nisu skidale pogled s Dunava i nezaineteresovano su iskusile nagle okrete i posledično poniranje i uspinjanje broda.
- Njima se ovde dopada sve. Prvi put smo došli, nakon što smo videli reklamu za ovaj događaj. Divno je ovde, jer se ovo ne može videti svaki dan. Bar mi žene to nismo mogle. Deca su baš htela da se voze brodom, i dok se ne čuju, znači da im je lepo - kroz osmeh zaključuje Marija Svalina Vuković.
Objavljeno u dnevnom listu "Dnevnik" 26. aprila 2014. godine
Roditelji s decom, deke i bake s unucima i unukama, učinili su da zeleni krug, zapravo park, kasarne oživi u graji i šarenilu. Najmlađima se izuzetno dopala statua mornara, gde su se održavala grupna fotografisanja, dok su mnogi iskoristili priliku i provozali se rečnim minolovcima i jurišno-desantnim čamcima, koji su u turama od oko dvadesetak minuta razvozili posetioce.
Oni stariji su se s Rečnom flotilom upoznali prvo kroz spomen-sobu u kojoj su izložene fotografije, makete i eksponati iz istorije ove jedinice, ali i istorije rečnog ratnog brodarstva na ovim prostorima. Maketari su prikazivali svoje makete aviona, tenkova i podmornica i iscrpno objašnjavali brojnim zainteresovanim pojedinosti svojih ruku dela.
Nešto niže od spomen-sobe, prolazilo se pored pontonskog mosta „upakovanog“ na kamion i raznih vrsta čamaca, da bi na samom nasipu bila dva štanda s pešadijskim naoružanjem, kao i s podvodnim minama. Jedna od njih, veliki metalni cilindar sa 725 kila eksploziva, posebno je delovala impresivno, pogotovo uzimajući u obzir podatak da između jedne i druge ne sme da bude manje od 100 metara. O količinama ribe koje bi ova mina, koja se aktivira akustično i magnetno, "iznela" na površinu, nismo smeli ni da pitamo.
Na dokovima, pak, privezani su bili rečni minolovci i jurišni desantni čamci, koji su, sem svojom brzinom, iznenadili mnoge činjenicom da su napravljeni uglavnom od fiberglasa. Nekako smo uspeli da zaključimo da osim male težine, ovakav materijal teško može da razbudi ono cilindrično čudovište iz prethodnog pasusa. Bilo je na dokovima i ronilaca, s ruskim podvodnim automatskim puškama kalibra 5,6 milimetara dometa 40 metara, koje, umesto klasičnih zrna, ispaljuju strelice od nekoliko centimetara. Ruska puška, a ruski i pištolj, kojem u četiri cevi ide isto toliko specijalnih metaka za podvodne okršaje. Tu su bile i hiperbarične komore za ronioce, porinuti pontoni, koji su nekad, možda činili čuvenu skelu kojom su Novosađani prelazili Dunav u toku i nakon NATO bombardovanja.
- "Otvoreni dan" naša jedinica održava petu godinu zaredom, a poseta je zaista izvan svakih očekivanja. Veoma smo zadovoljni kako našim najdražim, najmlađim posetiocima, koji su nam ulepšali današnji dan i ukrasili naše brodove na vožnjama koje smo organizovali za njih, tako i ostalim posetiocima koji su, nadam se, poneli lepe utiske s današnje manifestacije - rekao je kapetan Dragan Spasojević.
Milomir Milankov izveo je sinove Nikolu i Luku na Dunav, da pogledaju, kako kaže, ono što su retko imali prilike da vide.
- Pozvao nas je naš prijatelj, inače oficir Rečne flotile, pa smo došli. Klincima je zanimljivo, pa se, eto, Nikoli (7) sviđa štand s puškama, dok Luka (4) kaže da mu je najlepše bilo "tamo gde se pokreće brod" - kaže Milankov.
I petočlana porodica Marije Svalina Vuković izašla je na topli dunavski vetar da se provoza desantnim jurišnim čamcem, a ćerkice od pet meseci, dve i četiri godine, nisu skidale pogled s Dunava i nezaineteresovano su iskusile nagle okrete i posledično poniranje i uspinjanje broda.
- Njima se ovde dopada sve. Prvi put smo došli, nakon što smo videli reklamu za ovaj događaj. Divno je ovde, jer se ovo ne može videti svaki dan. Bar mi žene to nismo mogle. Deca su baš htela da se voze brodom, i dok se ne čuju, znači da im je lepo - kroz osmeh zaključuje Marija Svalina Vuković.
Objavljeno u dnevnom listu "Dnevnik" 26. aprila 2014. godine
