Intervju načelnika Generalštaba magazinu „Odbrana”

General Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba

Vojsko, glavu gore

Prošlog maja niko se nije usudio da javno kritikuje vojnu organizaciju koja je na jedno oko zažmurila kada su Mehić i ostali naši hrabri piloti sa svojim iskusnim posadama provlačili helikoptere kroz iglene uši spasavajući ljude iz poplavljenih područja! U to vreme nije bilo popularno ukazivati na činjenicu da naši piloti i pripadnici specijalnih jedinica u helikoptere stavljaju i više od propisanog broja ljudi koji beže pred nabujalom vodom. Neka je stid one koji od tragedije prave „rijaliti šou” – kaže general Diković i ističe da niko u Vojsci nije iznad zakona i da će svi odgovorni – odgovarati. Građanima, u susret 23. aprilu, „prvi vojnik” poručuje da u Vojsci Srbije rade čestiti, pošteni i vredni ljudi u čijem je sistemu vrednosti Srbija na prvom mestu!

Dan Vojske Srbije ove godine dočekuje se, možda više nego ikada, podeljenih osećanja. Senka tuge i odgovornosti zbog stradanja hrabrih vazduhoplovaca i zdravstvenih radnika u misiji spasavanja bebe neće nestati do 23. aprila. S druge strane, poverenje koje građani Srbije iskazuju prema svojoj vojsci ne opada, uprkos nastojanjima nekih aktera na javnoj sceni da stanje u sistemu odbrane predstave kao haotično. Načelnik Generalštaba odbacuje navode da je „sistem u raspadu” i tvrdi da Vojska Srbije ostaje najuređenija institucija države, te da kao takva treba da ostane izvan turbulencija dnevne politike.

Koji je put da se prebrode teškoće, kako se nosi sa odgovornošću, kako unaprediti funkcionisanje i opremljenost Vojske na uskom manevarskom prostoru koga omeđavaju skromne finansije, da li je Srbija bezbedna, ko ili šta je ugrožava – pitali smo, između ostalog, generala Ljubišu Dikovića.

Gospodine generale, Srbija je, složićete se, u periodu između dva Dana Vojske prošla kroz teške izazove. Pripadnici VS su tokom i posle majskih poplava prošle godine podneli veliki teret i time učvrstili poverenje među građanima. Mislite li da bi događaji od početka godine, koji su sistemu odbrane i njegovim čelnim ljudima dali negativan publicitet, mogli uzdrmati ugled Vojske?

− Napadi na koje mislite nisu uzdrmali Vojsku Srbije. Nažalost, mi smo se posle tih napada suočili sa tragedijom koja je odnela živote četiri naša pripadnika i tri civila. To je pogodilo sve nas u Vojsci. Mi ćemo se pogledati u oči, sagledati sve aspekte ove nesreće i učiniti sve da se tragedija ne ponovi, ostajući posvećeni daljoj izgradnji vojske.

Istog jutra kada je osvanula vest o padu helikoptera Mi17 deo javnosti „zatražio je nečiju glavu”. Vi ste na konferenciji za medije rekli da će svačija odgovornost biti preispitana. Zašto tako dugo nije bilo odgovora na pitanja: „Zašto je pao?”, „Zašto je uopšte poleteo?”, „Ko je kriv, a ko odgovoran?” ...?

− Stojim iza svake reči koju sam izgovorio. Niko u Vojsci Srbije nije iznad zakona i nema zaštićenih. Odgovaraće oni za koje se dokaže da su učinili povredu zakona ili vojnih propisa. Ako ima elemenata krivične odgovornosti, to je posao pravosuđa. Što se Vojske Srbije tiče, mi ćemo do kraja ispitati postojanje disciplinske odgovornosti i već je, u vezi sa ovom tragedijom, pokrenut disciplinski izviđaj protiv određenih lica.

Vojska Srbije je organizovan sistem, uređen pravilima i propisima, sa jasno definisanim nadležnostima i procedurama. Iako je u konkretnom slučaju bilo proisano kako treba postupati, komisije su u izveštajima ukazale na to da je bilo kršenja procedura. Ljudski faktor je taj koji nikada ne možete do kraja predvideti, ali zato su i za kršenje propisa predviđene odgovarajuće kazne. Povreda vojne discipline i kršenje propisa dela su pojedinaca a ne cele organizacije, i to je slučaj i kod ove tragedije.

Posebno ističem da Vojska Srbije nije skrivala informacije. Postupali smo u skladu sa zakonima Republike Srbije, u ovom konkretnom slučaju u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, kao i uputstvima, pravilima i propisima koji bliže regulišu nadležnosti, odnose i postupanja u pojedinim situacijama. Komisije koje smo formirali komandant Ratnog vazduhoplovstva i PVO i ja kao načelnik Generalštaba upravo su i imale za cilj da se utvrdi istina o uzrocima udesa helikoptera HT48 i odgovornosti za tu tragediju. Da bi se saznala istina i omogućilo nadležnim državnim organima da postupaju po zakonu, izveštaje smo u najkraćem mogućem realnom roku dostavili Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. U medijima nismo nastupali zato što Vojska nema pravo da utiče na rad tužilaštva, ni direktno ni indirektno, niti ima nadležnost za nastupe u medijima u slučajevima kada istražni organi vode istražni postupak.

Izveštaje obe komisije javnost može da vidi na sajtu Ministarstva odbrane. Predsednik Vlade Republike Srbije rekao je, 4. aprila, na konferenciji za medije, da je lično mislio da nema potrebe da izveštaj bude objavljen. Ni ja nisam bio za to da se celokupni izveštaji objave da bismo zaštitili porodice poginulih u udesu helikoptera HT48, kao i zbog toga što bi iznošenje pojedinih informacija značilo narušavanje šifarskog sistema Vojske Srbije, operativnih sposobnosti Vojske Srbije i zaštite podataka o ličnosti.

Kako načelnik Generalštaba lično proživljava i tragediju i ono što je usledilo posle nje?

− Duboko saosećam sa porodicama koje su tog kobnog 13. marta izgubile svoje najmilije. Tragedija je kada roditelj sahrani dete, dete izgubi oca, supruga muža. Poginuli su moji vojnici, to mi i lično i profesionalno veoma teško pada, iako vojni poziv podrazumeva rizik i toga smo svi mi u uniformi svesni. Nažalost, neki mediji su od toga napravili „rijaliti šou”. Treba da ih bude stid!

I tokom akcija spasavanja ljudi iz majskih poplava i smetova u Feketiću bilo je izvesnih odstupanja od propisa. Sada kada se postavlja pitanje odgovornosti zbog proceduralnih razloga, ne možemo a da ne pitamo da li je narušavanje procedura spasilo tolike živote prošle godine?

− Spasila ih je hrabra Vojska Srbije! Prošlog maja niko se nije usudio da javno kritikuje vojnu organizaciju koja je na jedno oko zažmurila kada su Mehić i ostali naši hrabri piloti sa svojim iskusnim posadama provlačili helikoptere kroz iglene uši spasavajući ljude iz poplavljenih područja! U to vreme nije bilo popularno ukazivati na činjenicu da naši piloti i specijalci u helikoptere stavljaju i više od propisanog broja ljudi koji beže pred nabujalom vodom. Slično je bilo i kada su smetovi paralisali deo Vojvodine i kada su naši piloti leteli na ivici života i smrti zbog košave koja ih je tukla. Tada se vojska mogla pozvati na loše meteorološke uslove i obustaviti spasavanje. Vojska to nije učinila. Spasavala je!

Kako čitate medijske napise u kojima se traže ostavke? Kako gledate na napade ljudi koji su nekada bili u sistemu odbrane?

− Kada čitate neistine koje objavljuju pojedini mediji, posebno „Blic”, o tome kakvo je stanje u Vojsci Srbije, ne možete a da se ne zapitate kako to da takva vojska drži Kopnenu zonu bezbednosti, ide u deset mirovnih misija širom sveta, izvodi vežbe, brani Srbiju od poplava, spasava ljude iz zavejanih kolona, na kraju, da i dalje leti...? A istina je jedna i ona glasi: stanje u Vojsci Srbije je stabilno. Nekoliko dana pre našeg Mi17 pao je helikopter američke vojske, tokom obuke. Takve se nesreće, nažalost, događaju svim vojskama na svetu. To nije medijski spektakl, nego tuga, vojnička i ljudska. Što se tiče onih koji su nas voleli do ovog događaja, a sada su nas zamrzeli, ti i ne treba da nas vole. Negde su bili licemerni.

Ima li sukoba između Vas i ministra odbrane?

– Nema sukoba! Ministar Gašić i ja smo u korektnim odnosima i sarađujemo po svim pitanjima.

Komentator lista „Politika” Ljubodrag Stojadinović u svom tekstu s početka meseca slučaj pada helikoptera u Surčinu kvalifikuje kao paradigmu stanja u Vojsci koja je, kako piše „više od 20 godina na margini društva” te da „vlasti koriste vojsku kao sigurni adut u stvaranju idilične slike o sebi”. Mislite li da ima osnova takvim stavovima?

− Delimično. S jedne strane, vojni poziv i vojničke tradicije u Srbiji nikada nisu bili marginalizovani. Naši su građani uvek imali poštovanje prema njima i deo tog poštovanja sigurno se prenosio i na političke lidere koji su u jednom periodu svoje karijere bili na čelu sistema odbrane. 

S druge strane, vojska je jedno vreme shvatana kao institucija savezne države, dok je jača vlast, sa većim finansijskim resursima, bila na nivou republika, pa nije bilo većih ulaganja u vojsku, pre svega u nabavku skupih, ali s bezbednosnog aspekta moćnih i isplativih borbenih sistema. Propušteno je i vreme od demokratskih promena do početa svetske ekonomske krize, posebno period od 2002. do 2010. godine, kada su se mogla izdvojiti novčana sredstva za modernizaciju tehnike kojom vojska raspolaže. U tom smislu, da, vojska je bila na margini.

Mislim da je sada situacija drugačija, iako su do sada, zbog teških ekonomskih prilika, veća ulaganja izostala. Sada je državni vrh odlično upoznat s pravim stanjem u Vojsci, sa potrebama naše vojske, predlozima i vizijama za budućnost – najnoviji pokazatelji predočeni su na analizi operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2014. godinu, u kojoj su učestvovali predsednik Republike i ministar odbrane – i država nas razume. To je najbolje izrazio predsednik Nikolić, koji je rekao da će, kao vrhovni komandant, zajedno sa Vladom uvek pomoći Vojsci da ostvari svoje ciljeve.

Ima li nade da se u okolnostima kada država štedi na svemu, nabave neki složeniji borbeni sistemi? Neki smatraju da je nabavka helikoptera za Službu traganja i spasavanja prioritet. I premijer je prilikom Uskršnje posete aerodromu Batajnica najavio ulaganja u RV i PVO.

− Vojska Srbije kroz svoje dugoročne, srednjoročne i godišnje planove iskazuje težište u opremanju i nabavlja novu opremu. Opremanje je, naravno, potpuno zavisno od novca koje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dobiju za tu namenu. Ulažemo veliki napor da se situacija u pogledu opremanja poboljša. Pomaka ima, a prioriteti u opremanju su definisani podelom snaga po nameni. To znači da su snage za hitno i brzo reagovanje u prvom redu prioriteta.

Ove godine očekujemo novu izviđačku opremu, optoelektronska sredstva, opremu za vazdušno osmatranje i javljanje, letačku i padobransku opremu, kao i uvođenje u operativnu upotrebu prototipa samohodnog višecevnog lansera raketa „morava”. Takođe, očekujemo da sredinom godine u našu opitnu jedinicu stigne i „lazar”. Želja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je da se putem opremanja jedinica istovremeno jačaju operativne sposobnosti vojske i da se uposli domaća pamet i industrija.

Vojska Srbije ima programska dokumenta za opremanje i razvoj službe traganja i spasavanja, kao i za opremanje Vojske Srbije višenamenskim borbenim helikopterom. Opremanje savremenim višenamenskim vazduhoplovima, PVO sistemima i radarima, važno je i neophodno, ali zahteva i ogromna finansijska sredstva. Sa novcem koji je Vojska Srbije dobila ove godine nastavićemo sa modernizacijom radara i aviona G4 i T70. U pogledu opremanja rezervnim delovima za lovačku avijaciju i helikopterima, kao i razvoja i perspektive srpskog vojnog vazduhoplovstva, ohrabruje odlučnost predsednika Vlade da se i ovo pitanje reši.

Šta će se konkretno promeniti u odnosu Vojske Srbije i NATOa posle potpisivanja Individualnog akcionog plana partnerstva?

− U pitanju je nastavak i unapređenje saradnje sa Severnoatlantskom alijansom, u okviru Partnerstva za mir. Neki su pomislili da je potpisivanje ovog dokumenta skoro isto što i ulazak Srbije u NATO. To nije tačno. Srbija nije ni za korak bliže ni dalje od članstva u Severnoatlantskoj alijansi. Setite se vremena kada je Srbija postala članica Partnerstva za mir, 2006. godine, i tada je bilo onih koji su mislili da ulazimo u NATO.

Učešćem u aktivnostima Individualnog akcionog plana partnerstva Vojska Srbije će dalje razvijati široki spektar svojih sposobnosti. Posebne koristi za Republiku Srbiju očekujemo od unapređenja praktične saradnje u suprotstavljanju novim izazovima bezbednosti, izgradnjom sposobnosti za suprotstavljanje terorizmu, sajber ugrožavanju, ilegalnim migracijama i poboljšanju energetske bezbednosti. Unapređivaće se interoperabilnost sa ciljem daljeg jačanja naše sposobnosti za učešće u operacijama pod mandatom UN i EU, kao i sposobnosti za izvršavanje zadataka iz treće misije.
   
Kuda vodi sve snažnija inicijativa privremenih vlasti u Prištini za formiranje „Vojske Kosova”?

− Najave o formiranju tzv. vojske Kosova predstavljaju nastavak pokušaja da se od pokrajine koja je jednostrano proglasila nezavisnost stvori država, sa svim institucijama koje bi zaokružile tu i takvu državnost. To za Srbiju, koja pokušava da reši problem u političkim okvirima, nije novost, mada čini situaciju složenijom. Mi se tome snažno protivimo.

Sem područja Kosova i Metohije, koje slovi za region sa koga se mogu očekivati određeni bezbednosni izazovi, šta još u kontekstu bezbednosnog izazova ili pretnje privlači Vašu pažnju u našoj zemlji, ali i regionu?

− Republika Srbija u ovom trenutku nije vojno ugrožena. Međutim, na prostoru Balkana postoje bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, s kojima se i naša zemlja suočava, a sukobi u Ukrajini i u Siriji i Iraku svakako utiču na bezbednost i u našem regionu.

Etnički i religijski ekstremizam, velikoalbanske aspiracije, međunarodna mreža organizovanog kriminala i ilegalne migracije ljudi motivisane ekonomskim, političkim i bezbednosnim problemima najveći su izazovi bezbednosti, a određeni rizik po bezbednost u regionu predstavlja i učešće građana balkanskih država u aktuelnim oružanim sukobima koje sam pomenuo i koji nisu toliko daleko od nas. U porastu su i bezbednosne pretnje u sajber prostoru. To je pretnja koja već sada ima veliki uticaj na sve aspekte bezbednosti, a vremenom će se taj uticaj samo povećavati.

Životni standard, odnosno primanja pripadnika Vojske bili su teme rasprava koje su pokrenuli neki mediji, a uključili se i predstavnici sindikalnih organizacija u sistemu odbrane. Kakav je Vaš stav prema tom pitanju, kao i poziciji sindikata, nečega što dosadašnja vojna organizacija ne poznaje?

− Naravno da ne mogu biti zadovoljan platama, posebno kada imate u vidu da pripadnici vojske obavljaju odgovorne dužnosti, često povezane sa rizikom, da rukuju skupim borbenim sredstvima, da obavljaju specijalizovane poslove koje ne mogu raditi van vojske, kao i da su im suspendovana određena Ustavom zagarantovana prava. Sve ovo se mora uzeti u obzir prilikom vrednovanja rada ljudi koji su svoj život posvetili vojsci i državi. Normalno je da vojska deli sudbinu građana i države. U sadašnjoj ekonomskoj situaciji Srbija ne može da dâ više svojoj vojsci. Kada ekonomske prilike u Srbiji budu bolje, kada urode plodom napori koje čini Vlada Republike Srbije, sigurno će i standard pripadnika Vojske Srbije biti veći. Sada se od svih nas, od društva, očekuje da radimo savesno i časno, i uz odricanje, da bismo stvorili realnu osnovu da nam kasnije bude bolje. 

Sindikati jesu za vojnu sredinu novost i lično smatram da je dobro da pripadnici Vojske Srbije imaju mogućnost sindikalnog organizovanja. Kao što sam rekao, u odnosu na druge građane Republike Srbije pripadnici vojske uskraćeni su za neka prava. Nemaju pravo na štrajk, pasivno biračko pravo, ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu obavljati druge poslove bez izričitog odobrenja nadležnog starešine. Takva je vojna služba, ona ne ide pod ruku sa političkim angažovanjem ili privatnim biznisom jer zahteva celog čoveka. Zakonodavac je prepoznao da se sindikalno organizovanje može primeniti na vojsku i to je dozvolio. Važno je, ipak, da predstavnici sindikata ni u jednom trenutku ne zaborave da su prvo vojnici, pa tek onda „sindikalci”.

Kako komentarišete rezultate istraživanja agencije „Open sors” da više od 65 mladih između 20 i 29 godina podržava ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka? Da li ovo saznanje na izvestan način koriguje stav Generalštaba o potpunoj profesionalizaciji kao jednom od temeljnih principa reformi iz prethodnih godina?

− Vojsci Srbije naređenja ne pišu istraživanja i Generalštab ne formira stručno mišljenje na osnovu javnog mnjenja. Vojska Srbije ostaje profesionalna, sa mogućnošću da građani koji to žele služe vojni rok pod oružjem, na principu dobrovoljnosti. Tačno je da država može ponovo da uvede obavezno služenje vojnog roka ukoliko za to budu postojali razlozi, to jest ako Srbija bude na određeni način ugrožena, stručne procene pokažu da je obavezno služenje vojnog roka rešenje ili deo rešenja takve situacije i država donese tu odluku.

Šta biste poručili pripadnicima Vojske, a šta građanima Srbije u susret 23. aprilu?

− Pripadnicima Vojske Srbije poručujem – glavu gore! Živote ste posvetili časnoj profesiji i uzvišenom cilju i budite ponosni na to. Ono što je Vojska Srbije danas nije rezultat samo našeg rada, nego i brojnih generacija časnih oficira, podoficira i vojnika koji su u srpsku vojsku uložili krv i znoj. Zato od vas tražim i očekujem da radimo tako da generacije koje dolaze budu ponosne na naša dela i vojsku koju ćemo im ostaviti da je dalje jačaju i grade.

Građanima Srbije poručujem da u Vojsci Srbije rade čestiti, pošteni i vredni ljudi u čijem je sistemu vrednosti Srbija na prvom mestu. Pozivam građane da zajedno sa nama proslave Dan Vojske Srbije – 23. april, i veliki jubilej – dva veka od početka Drugog srpskog ustanka.

Aleksandar Petrović