Počasna straža
Gardijske jedinice osnivane su od najranijih vremena da bi obezbeđivale vladara. Tokom vekova, lična telesna straža vladaoca uvek predstavlja najodaniji deo vojske i poslednju zaštitu suverena. Njihovi pripadnici uvek se vrlo pažljivo biraju, jer se od njih očekuje da budu kadri da izvršavaju najodgovornije zadatke i da se suočavaju sa najvećim opasnostima.
U monarhijama, garda je rasla shodno uticaju kneževske i kraljevske moći, a u periodu posle Francuske revolucije, garda u novostvorenim uslovima nije više najviša zaštita jedne ličnosti nego postaje i simbol odbrane republike. Ona se konstituiše kao najelitnija formacija vojne sile jedne države. Bez obzira na vrstu državnog uređenja, garda je do danas zadržala ulogu počasne straže.
U Srbiji, postanak i razvoj garde je u tesnoj vezi sa stvaranjem i razvojem srpske vojske i države u celini. Prvi koraci u organizaciji regularne srpske vojske započinju tokom Prvog ustanka vožda Karađorđa, ustanovljenjem jednog bataljona regulaša. Iako je Garda formalno nastala u prvoj polovini 19. veka, u vreme Prvog ustanka postojala je jedinica od nekolicine potpuno uniformisanih pešaka – Srpska garda, koja je čuvala Sovjet i odred od 30 kozaka Srpskog kozačkog puka, koji su bili Karađorđeva lična pratnja i zaštita.
Od 1825. godine knez Miloš Obrenović pokušavao je da uspostavi vojnu organizaciju u Beogradskom pašaluku kroz upisne pandure i soldate.
Porazom Turske od Rusije 1829. godine, Milošu polazi za rukom da 1830. godine osnuje „Knjaževsku gvardiju“. Time je postavio temelje regularnoj srpskoj vojsci, a posebno Gardi, koju je obukao i ustrojio po uzoru na rusku Carsku gardu, u to doba najelitniji vojni sastav u Evropi.
Prvi javni nastup „Knjaževa Garda“ imala je 1830. godine prilikom čitanja hatišerifa. Tada je počasna straža bila raspoređena ispred Gospodarskog konaka i Novog konaka – Konaka knjeginje Ljubice, u Savamali i na Varoš-kapiji. Garda je na Srbe tada učinila ohrabrujući, a na Turke porazan utisak jer su u Gardi videli pravu srpsku vojsku, snagu nove probuđene Srbije.
Od 28. juna 2013. godine, Garda je obnovila tradiciju počasne straže, i ona je postavljena ispred zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu.
Počasna straža je specifičan ceremonijalni izraz samosvesti o državi, njenim institucijama i vojsci. Ukupnim izrazom, počasna straža oličava snagu, obučenost i veštinu vojske, koja stoji ispred tih institucija, čuva ih i svojim držanjem ukazuje na nepokolebljivost u odbrani svih tih tekovina.
Dostojanstveno držanje pripadnika Garde, njihovo oružje i uniforme naglašavaju elitnost jedinice i izgrađenost vojske kojoj pripadaju. Radnje i postupci tokom smene straže, pri dolasku i odlasku, ukazuju na kreativno shvatanje mesta i uloge vojske u savremenim društvima. Nepomičnost demonstrira potpunu usredsređenost i posvećenost poverenom zadatku, a jednovremenost pokreta i radnji demonstrira sposobnost da pojedinci rade savršeno precizno kao kolektiv. Uloga počasnih stražara je da prikažu ozbiljnost institucije predsednika Republike i zdanja u kome se donose odluke naše države. Oni svojim prisustvom prikazuju da je Vojska tu da podrži i zaštiti interes zemlje. Svojim stajanjem uz stubove na ulazu u zgradu predsedništva, predstavljaju Gardu i Vojsku Srbije u celini kao postojani i vitalni oslonac i stub države.
Poruke i simboli počasne straže mogu se višestruko tumačiti i sagledavati, sa socio-psihološkog, antropološkog i drugih aspekata. Imaju čak i elemente folklorno-turističkog značenja.
Gardisti koji čine počasnu stražu ispred zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike prolaze stroge bezbednosne provere i selekciju koja od njih zahteva najviše moralne osobine. Oni su vrlo pažljivo odabrani, a po svojim karakternim osobinama i disciplini su besprekorni. Njih, pre svega, karakteriše patriotizam, poštenje, čestitost, odanost i iskreno poštovanje tradicije i istorije. Oni su danas tu da te osobine, kao pre više od sto osamdeset godina, ponovo izazovu u svojim sunarodnicima, da ih u teškim vremenima ponovo učine ponosnim na sebe, svoju vojsku i Srbiju.
U Srbiji, postanak i razvoj garde je u tesnoj vezi sa stvaranjem i razvojem srpske vojske i države u celini. Prvi koraci u organizaciji regularne srpske vojske započinju tokom Prvog ustanka vožda Karađorđa, ustanovljenjem jednog bataljona regulaša. Iako je Garda formalno nastala u prvoj polovini 19. veka, u vreme Prvog ustanka postojala je jedinica od nekolicine potpuno uniformisanih pešaka – Srpska garda, koja je čuvala Sovjet i odred od 30 kozaka Srpskog kozačkog puka, koji su bili Karađorđeva lična pratnja i zaštita.
Od 1825. godine knez Miloš Obrenović pokušavao je da uspostavi vojnu organizaciju u Beogradskom pašaluku kroz upisne pandure i soldate.
Porazom Turske od Rusije 1829. godine, Milošu polazi za rukom da 1830. godine osnuje „Knjaževsku gvardiju“. Time je postavio temelje regularnoj srpskoj vojsci, a posebno Gardi, koju je obukao i ustrojio po uzoru na rusku Carsku gardu, u to doba najelitniji vojni sastav u Evropi.
Prvi javni nastup „Knjaževa Garda“ imala je 1830. godine prilikom čitanja hatišerifa. Tada je počasna straža bila raspoređena ispred Gospodarskog konaka i Novog konaka – Konaka knjeginje Ljubice, u Savamali i na Varoš-kapiji. Garda je na Srbe tada učinila ohrabrujući, a na Turke porazan utisak jer su u Gardi videli pravu srpsku vojsku, snagu nove probuđene Srbije.
Od 28. juna 2013. godine, Garda je obnovila tradiciju počasne straže, i ona je postavljena ispred zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu.
Počasna straža je specifičan ceremonijalni izraz samosvesti o državi, njenim institucijama i vojsci. Ukupnim izrazom, počasna straža oličava snagu, obučenost i veštinu vojske, koja stoji ispred tih institucija, čuva ih i svojim držanjem ukazuje na nepokolebljivost u odbrani svih tih tekovina.
Dostojanstveno držanje pripadnika Garde, njihovo oružje i uniforme naglašavaju elitnost jedinice i izgrađenost vojske kojoj pripadaju. Radnje i postupci tokom smene straže, pri dolasku i odlasku, ukazuju na kreativno shvatanje mesta i uloge vojske u savremenim društvima. Nepomičnost demonstrira potpunu usredsređenost i posvećenost poverenom zadatku, a jednovremenost pokreta i radnji demonstrira sposobnost da pojedinci rade savršeno precizno kao kolektiv. Uloga počasnih stražara je da prikažu ozbiljnost institucije predsednika Republike i zdanja u kome se donose odluke naše države. Oni svojim prisustvom prikazuju da je Vojska tu da podrži i zaštiti interes zemlje. Svojim stajanjem uz stubove na ulazu u zgradu predsedništva, predstavljaju Gardu i Vojsku Srbije u celini kao postojani i vitalni oslonac i stub države.
Poruke i simboli počasne straže mogu se višestruko tumačiti i sagledavati, sa socio-psihološkog, antropološkog i drugih aspekata. Imaju čak i elemente folklorno-turističkog značenja.
Gardisti koji čine počasnu stražu ispred zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike prolaze stroge bezbednosne provere i selekciju koja od njih zahteva najviše moralne osobine. Oni su vrlo pažljivo odabrani, a po svojim karakternim osobinama i disciplini su besprekorni. Njih, pre svega, karakteriše patriotizam, poštenje, čestitost, odanost i iskreno poštovanje tradicije i istorije. Oni su danas tu da te osobine, kao pre više od sto osamdeset godina, ponovo izazovu u svojim sunarodnicima, da ih u teškim vremenima ponovo učine ponosnim na sebe, svoju vojsku i Srbiju.
Počasna straža kroz istoriju
Za svoje vladavine knez Miloš Obrenović formirao je stražu od stajaćih soldata, koja je stajala ispred njegovih konaka u Požarevcu i Kragujevcu.
Kada se kralj Petar Prvi Karađorđević vratio u Srbiju posle Majskog prevrata, uselio se u Stari dvor nadomak Terazija. Iako je puk Kraljeve Garde rasformiran, dvorska straža uspostavljena je oko dvora i nju je obavljala pešadijska četa Garde.
Kraljeva Garda davala je dvorsku stražu oko dvorskog kompleksa (u Novi dvor se kralj Aleksandar uselio 1922. godine) i dvorca na Senjaku dok se kralj nije preselio u novosagrađenu rezidenciju na Dedinju 1929. godine.
Vojnike za služenje u Kraljevoj Gardi određivali su 48 vojnih odseka sa teritorije Kraljevine Jugoslavije. Oni su pored opštih, morali da ispune i posebne uslove: da su zdravi i da nisu iz zaraženih krajeva; da su iz dobrih, poštenih i posve pouzdanih porodica; da su po zanimanju zemljodelci sa sela, bez obzira na njihovo imovno stanje; po proveri – besprekornog vladanja; koliko je moguće, više pismeni; da su pravilno razvijeni i lepe i ugledne spoljašnosti i od onih kojima pripada pun rok službe.
Posebno se vodilo računa da dolaze samo mladići koji su visoki najmanje 172 cm, kao i o tome da u Gardi budu zastupljeni svi narodi koji su živeli na teritoriji Jugoslavije. Primano je i 80 arnauta, a važilo je da za primljene Crnogorce budu zastupljena sva njihova plemena.
Počasnu stražu Garde davale su starešine iz Oficirske čete ispred ulaza u objekte (kako u Beogradu, tako i van njega) u kojima je maršal Tito primao goste iz zemlje i inostranstva, savezne i republičke funkcionere, visoke vojne rukovodioce, društveno-političke i partijske radnike, kao i razne delegacije.
Za tu svrhu birani su oficiri koji su bili približno iste visine i konstitucije. Sa obe strane ulaza stajala su po dva oficira, koji goste nisu pozdravljali već su samo zauzimali stav mirno. Počasna straža dodeljivana je i rezidencijama u kojima su odsedali strani državnici tokom poseta našoj zemlji.
Kada se kralj Petar Prvi Karađorđević vratio u Srbiju posle Majskog prevrata, uselio se u Stari dvor nadomak Terazija. Iako je puk Kraljeve Garde rasformiran, dvorska straža uspostavljena je oko dvora i nju je obavljala pešadijska četa Garde.
Kraljeva Garda davala je dvorsku stražu oko dvorskog kompleksa (u Novi dvor se kralj Aleksandar uselio 1922. godine) i dvorca na Senjaku dok se kralj nije preselio u novosagrađenu rezidenciju na Dedinju 1929. godine.
Vojnike za služenje u Kraljevoj Gardi određivali su 48 vojnih odseka sa teritorije Kraljevine Jugoslavije. Oni su pored opštih, morali da ispune i posebne uslove: da su zdravi i da nisu iz zaraženih krajeva; da su iz dobrih, poštenih i posve pouzdanih porodica; da su po zanimanju zemljodelci sa sela, bez obzira na njihovo imovno stanje; po proveri – besprekornog vladanja; koliko je moguće, više pismeni; da su pravilno razvijeni i lepe i ugledne spoljašnosti i od onih kojima pripada pun rok službe.
Posebno se vodilo računa da dolaze samo mladići koji su visoki najmanje 172 cm, kao i o tome da u Gardi budu zastupljeni svi narodi koji su živeli na teritoriji Jugoslavije. Primano je i 80 arnauta, a važilo je da za primljene Crnogorce budu zastupljena sva njihova plemena.
Počasnu stražu Garde davale su starešine iz Oficirske čete ispred ulaza u objekte (kako u Beogradu, tako i van njega) u kojima je maršal Tito primao goste iz zemlje i inostranstva, savezne i republičke funkcionere, visoke vojne rukovodioce, društveno-političke i partijske radnike, kao i razne delegacije.
Za tu svrhu birani su oficiri koji su bili približno iste visine i konstitucije. Sa obe strane ulaza stajala su po dva oficira, koji goste nisu pozdravljali već su samo zauzimali stav mirno. Počasna straža dodeljivana je i rezidencijama u kojima su odsedali strani državnici tokom poseta našoj zemlji.