Жене у Војсци

Разводник Душка Стјепановић, нишанџија на тенку М84

Са три и по године Душка те 1991. године напушта родни Осијек и сели се у Сремску Митровицу. Након основне школе уписује средњу медицинску школу у Сремској Митровици, али схвата да позив медицинске сестре није оно чиме би желела да се бави па уписује и 2009. завршава Факултет за предузетнички менаџмент у Новом Саду.

Иако дипломирани менаџер, Душка се, по сазнању за конкурс за пријем у професионалну војну службу, без двoумљења пријављује.

У сремскомитровачкој оклопној јединици, 15. тенковском батаљону Прве бригаде, нуди се једино место нишанџије на тенку М84 што за Душку није представљало потешкоћу већ прави изазов.

Ни након годину и по дана проведених у војничкој униформи за нишанским справама челичне грдосије, разводник Душка Стјепановић није се нимало покајала, напротив војска и тенк ушли су јој у крв и срце, а љубав према уноформи постала још јача.

Старији водник Слободан Страјнић, Душкин командир тенка и први претпостављени, као и потпуковник Иван Дадић, командант 15. тенковског батаљона, за Душку, сада већ искусног нишанџију, имају само речи хвале.

Иза Душке су сва предвиђена тенковска гађања, па и оно најважније, бојно топом 120 мм, сва извршена на Интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде“ и то са врло добрим и одличним резултатима.

Иако је остварила своје снове да ради у Војсци, разводник Душка Стјепановић има још једну неостварену жељу - подофицирски чин, команду над посадом тенка, а касније и официрске звездице, што је судећи по њеном досадашњем ангажовању на дохват руке.