Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана

Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана је вид Војске који обједињава родове и службе чији су организација, састав, оружје и опрема прилагођени за извођење борбених дејстава по циљевима у ваздушном простору и на земљи.

Дан ВиПВО је 24. децембар. Тог дана 1912. године, на основу Одлуке српског Војног министарства и Главног ђенералштаба, војвода Радомир Путник је донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу. У састав команде ушли су Аеропланско и Балонско одељење, Водоничка централа и Голубија пошта (сви сегменти тадашњег ваздухопловства). У то време Србија је била једна од 15 земаља у свету која је имала војно ваздухопловство и једна међу првих пет земаља у свету која је током опсаде Скадра 1913. године употребила ваздухоплове у борбеним дејствима.

Команда ВиПВО је стационирана у Земуну.   Командант ВиПВО је генерал-мајор Ранко Живак

ОРГАНИЗАЦИЈА И СТРУКТУРА

ОСНОВНИ ЗАДАЦИ

• контрола ваздушног простора,
• одврађање од агресије ваздухопловних снага и спречавање изненађења,
• противваздухопловна одрана територије и снага Војске
• ваздухопловна ватрена подршка,
• извиђање из ваздушног простора,
• превожење ваздушним путем,
• учешће у пружању помоћи становништву у случају природних непогода и катастрофа и
• учешће у мировним операцијама и међународној војној сарадњи.