Интересантна занимања

Водич војно-службених паса

Знања и вештине које мора да поседује водич војно-службених паса стичу се на једномесечном курсу у нишкој санитетско-ветеринарској чети Центра за обуку логистике. Искусни водичи знају да су дисциплинске радње са псима основ сваке дресуре и предуслов извршавања наменских задатака, а да се тек потом може ићи даље са дресуром и вршити надградња и увежбавање појединих специфичних радњи. Када водич и пас достигну добро разумевање и пас научи шта то треба да уради на водичеву команду, успех у заједничком обављању задатака је загарантован и отварају се неслућене могућности. Врхунски обучен пас може да по мирису открије починиоца кривичног дела и идентификује правац кретања траженог лица (пас има 150 милиона мирисних ћелија), пронађе минско-експлозивна средства и различите врсте наркотика и има незаменљиву улогу у чувању и обезбеђењу објеката и војне имовине. Треба знати и да је пас важан члан сваке патроле. Приликом наиласка на заседу пас се пушта са поводника и директно напада лице које је поставило заседу. Обука водича војно-службених паса изузетно је занимљива и атрактивна. Постоји и обавеза редресуре паса, која се обично изводи у нишкој санитетско-ветеринарској чети на сваких шест месеци.

За водича војно-службених паса Ивицу Премовића не постоји боље и лепше занимање од његовог. “Предуслов за сваког водича је љубав према псима - каже Ивица - јер треба друговати и живети с њима. Пас је живо биће и тако га треба и третирати. Ја обилазим немачке овчаре Маркуса и Орда и када нисам на дужности, а они ми узвраћају беспрекорним извршавањем задатака. Са њима сам обављао и задатке на базама са којих се обезбеђује административна линија према Косову и Метохији и контролише копнена зона безбедности”.

Обука водича паса и дресура паса састоји се у усвајању знања из кинологије, увежбавању дисциплинских радњи, савлађивању препрека и специјалном делу обуке. Одгој и припрема за дресуру почињу већ после три месеца од рођења пса, док се са дресуром стартује у десетом месецу живота. Радни век службеног пса траје просечно седам до осам година. У Војсци Србије користе се немачки овчари (храбар, послушан, радан, истрајан, снажне конституције), шарпланинци (одличан чувар, може да се користи у тешким временским околностима, привржен једном водичу), лабрадори (изузетне способности њуха) и у новије време белгијски овчари (Малино) са универзалним заштитним, чуварским и специјалним својствима.

У обуци паса често се помињу занимљиве анегдоте о посебно вредним и добрим псима. У санитетско-ветеринарској чети памте немачког овчара Жака, који је приликом обуке показивао велику агресивност. Током обуке пса за упад у објекат, Жак је имао задатак да упадне кроз отворено крило прозора и савлада маркиранта-терористу. Међутим, псу је био ближи затворен прозор и у жељи да што пре обори “терористу” он је разбио оба затворена окна и бацио се на маркиранта. Жак данас обавља задатке на базама у Копненој зони безбедности. С друге стране, међу водичима влада опште мишљење да је данас у Војсци Србије најквалитетнији лабрадор Џаф, кога специјална јединица ангажује за све важније контрадиверзионе прегледе.