Интервјуи
29.11.2011

Интервју начелника Генералштаба ВС генерала Милетића „Вечерњим новостима“


ИМАМО ПЛАН ЗА СЕВЕР КОСОВА

Одлазећи начелник Генералштаба Војске Србије говори за „Новости“ о кадровским променама, кризи на Косову, реформама. Имамо јаке везе и са Истоком и са Западом

Интервју начелника Генералштаба ВС генерала Милетића „Вечерњим новостима“Мој одлазак са чела Војске Србије неће уздрмати функционисање нашег одбрамбеног система. Способност Војске се сигурно неће урушити - поручује у интервјуу за „Новости“ начелник Генералштаба генерал Милоје Милетић, који после скоро три године одлази са те позиције.

Он каже да га указ о пензионисању, који је председник Борис Тадић донео средином новембра, није изненадио:

- Још почетком 2011. знао сам да ћу крајем године ићи у пензију. Реч је о планираној и редовној смени генерација и очекујем да млађи људи унесу нову енергију и идеје.

У каквом стању остављате ВС? Има ли недовршених послова које ћете оставити свом наследнику?

- Сложен систем какав је војска увек ће бити у процесу мањих или већих промена, и то чека сваког следећег начелника ГШ. У протекле три године направили смо значајан искорак у процесу професионализације, обуке, школства, у међународној сарадњи, подигли смо углед и стандард припадника војске. То је резултат тимског рада, Министарства одбране и ГШ. ВС је сигурно сада боље обучена, спремнија, али предстоји нам још много посла на модернизацији, опремању.

Ове кадровске промене долазе у деликатном безбедносном моменту, након избијања кризе на северу Косова...

- Ово није први пут у блиској и даљој историји да смо у деликатној безбедносној ситуацији. Тренутна безбедносна ситуација у Србији и региону је релативно стабилна. И даље постоје одређени ризици, пре свега на КиМ, а делимично и на југу Србије и у Рашкој области, али њихова природа није таква да би се решавали војним путем.

На који начин ВС прати развој ситуације у покрајини?

- Непрекидно смо у жижи свих тих збивања. Имамо наше органе дуж административне линије и у сталном смо контакту са нашим људима на Косову, Кфором и органима међународне заједнице који брину о безбедности. Не постоји ништа што би могло да нас изненади.

Многи у Србији страхују од нове „Олује“. Има ли ВС план деловања, у случају оваквог развоја ситуације?

- Војска има планове за превенцију кризе за сва подручја за која процењује да би евентуално могла да буду извор одређених нестабилности. Такав план имамо и за КиМ. ВС ће се ангажовати и деловати искључиво у складу са одлукама државних органа, Уставом и законима.

Шта кажу ваше безбедносне процене, колика је реална опасност од новог таласа исељавања Срба са КиМ?

- У овом тренутку не постоје индиције да би тако нешто могло да се догоди. Искрено се надам да ће дијалог Београда и Приштине, а и разговори које имамо са органима локалне самоуправе на Косову, довести до решења и да нећемо доћи у ситуацију да се то решава војним путем. Поготово што није за очекивање да било које војно решење може да буде дуготрајно и стабилно.

Како оцењујете сарадњу ВС и Кфора, поготово што се у последњим дешавањима ова мисија често отворено ставља на страну Приштине?

- Сарадња ВС и Кфора је професионална и заснована је на војно-техничком споразуму. Она није оквир за решавање питања КиМ, али пружа добре услове за политички дијалог. У свим разговорима непрекидно инсистирамо на непристрасности Кфора. Њихови представници нас увек уверавају да све акције предузимају искључиво у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

Планира се повећање војника Кфора на Косову, поздрављате ли ту одлуку?

- У последње две године тај број се смањивао и пао је на само око 5.000 војника Кфора. После избијања кризе на северу, доведен је немачко-аустријски батаљон из оперативне резерве и тренутно је на КиМ ангажовано око 6.000 припадника Кфора. Стално указујемо на штетност и последице по безбедност уколико дође до даљег смањивања ових снага. Добили смо уверавања да ће број војника зависити од развоја ситуације.

Постоји ли опасност да се криза са Косова прелије и на југ Србије?

- Проблем КиМ није настао јуче, то је резултат наслеђених верских, културних, етничких, социјалних разлика из прошлости и сигурно је да ће бити потребно време да се оне превазиђу. Искуство нас учи да се свако погоршање ситуације на Косову одражавало не само на југ Србије, већ на цео регион. Не можемо искључити могућност преливања кризе. Мислим да су сви релевантни политички и безбедносни чиниоци у региону свесни опасности од ескалације сукоба. Зато је важно да се настави дијалог.

Могу ли тензије донекле да се спрече већим интегрисањем припадника националних мањина у систем одбране?

- Апсолутно. Нажалост, на југу Србије нема Албанаца у јединицама војске, не зато што су им врата затворена, већ зато што себе виде у другим пословима. С друге стране, позитиван пример укључивања припадника националних мањина у ВС је Рашка област, где расте број војника Бошњака.

Последња дешавања на КиМ поново су покренула старе полемике за и против уласка наше земље у НАТО. Мислите ли да је дошло време за чланство?

- Србији су потребни савезници на свим странама. Не смемо да дозволимо да останемо изоловани и усамљени. Сарадња са другим земљама може да се развије и у оквиру Партнерства за мир, што ми и сада радимо.

Има ли притисака да постанемо чланица НАТО?

- То се Србији не поставља као услов. Постоје европске земље које нису чланице НАТО, а део су ЕУ.

Да ли су, после вашег трогодишњег мандата, јаче везе ВС са Западом или са Истоком?

- За нас је подједнако важна сарадња и са Русијом и са САД и ЕУ. Штавише, у неким сегментима сарадња са Москвом је и значајнија, поготово у војно-економској области, одржавању и ремонту ратне технике. Имамо добру сарадњу и са једнима и са другима и њу ћемо и даље подједнако унапређивати и развијати.

Хоће ли нови талас кризе угрозити започете пројекте у реформи система одбране?

- Сигурно да постоји та опасност. Што се тиче стандарда припадника ВС, они ће делити судбину свих осталих грађана. Војска сигурно неће бити привилегована. Талас кризе одражава се на процес модернизације војске, али за сада нема планова да буде смањен број припадника ВС, којих је тренутно око 28.000.

С обзиром на то да следе избори, постоји ли опасност од злоупотребе војске у предстојећој кампањи?

- Не. Задовољан сам нивоом департизације и деполитизације ВС. У овом тренутку не постоји опасност да војска, на било који начин, буде злоупотребљена у политичке сврхе.

СРПСКИ ВОЈНИЦИ У ШЕСТ МИСИЈА

У колико међународних мисија учествују припадници ВС?

- Тренутно 67 војника учествује у пет мисија УН и једној ЕУ. Наш вод је на Кипру, а један ће почетком 2012. отићи у Либан. Следеће године значајно ће се повећати наше учешће у мировним мисијама.

НЕ ЗАОСТАЈЕМО ЗА СУСЕДИМА

Припадници ВС су после скоро две деценије добили нове униформе. У каквом стању су остали ресурси ВС, поготово наоружање?

- Реформски процес је због кризе био најспорији у области модернизације војске. Али, не заостајемо за земљама у окружењу. Један од озбиљнијих проблема су ресурси у ваздухопловству, али надам се да ће и то ускоро бити разрешено.

Данијела МИЛИНКОВИЋ 

Email