Вести | Интервјуи
09.12.2007

ИНТЕРВЈУ НАЧЕЛНИКА ГЕНЕРАЛШТАБА ГЕНЕРАЛ-ПОТПУКОВНИКА ЗДРАВКА ПОНОША АГЕНЦИЈИ ФОНЕТ


Војска Србије пажљиво прати ситуацију на Косову и југу централне Србије и има разрађене планове за различите сценарије, изјавио је начелник Генералштаба ВС, генерал-потпуковник, Здравко Понош у интервјуу ФоНету и нагласио да у овом моменту, међутим, нема услова да се активира било који од њих.

„Политичка перцепција људи који воде политику земље није таква да се предвиђа таква озбиљна врста ангажовања Војске која би требало да забрине грађане Србије. То, наравно, није искључено“, истакао је Понош и напоменуо да је посао ВС да „буде спремна за различите варијанте“.

Подсећајући да се у демократијама војске не опредељују шта, него како ће да ураде оно што им је наредио онај ко има политички мандат да то нареди, Понош је, поводом могућности проглашења независности Косова, одговорио да у овом моменту Војска није добила наређење за такав случај који би подразумевао борбено ангажовање.

„Војска још није добила задатак ни да га изврши, ни испланира, а који не би могла да изврши“, додао је Понош и прецизирао да у овом тренутку нема индикатора који би указивали да је безбедност земље угрожена у оном сегменту за који је Војска надлежна да штити и да је потребно њено пуно ангажовање.

Истичући да се ситуација на југу централне Србије и у Копненој зони безбедности према Косову држи под контролом, Понош је најавио да ће, ако буде индикатора нарушавања безбедности, јединице на том подручју реаговати одлучно, „на исти начин како се очекује да ће КФОР реаговати с друге стране административне линије у сличним ситуацијама“.

Према његовим речима, ВС је разрадила правила употребе у Копненој зони безбедности, заснована на искуствима неких европских земаља, које у сличним ситуацијама нису оптужене за прекомерну употребу силе, попут Велике Британије, приликом војног ангажовања у Северној Ирској.

Говорећи о ситуацији на Косову, Понош је оценио да је она релативно мирна и стабилна, али да постоји опасност да може врло брзо да ескалира, што потврђују догађаји од пре неколико година.

„Ситуација је таква да може да буде промењена врло брзо и да је онда тешко контролисати“, указао је он, и додао да постоје уверавања КФОР-а да се предузимају све превентивне
мере.

Према речима Поноша, изјаве појединих политичара или писање медија у којима се „звецка оружјем“, у случају проглашења независности Косова, не утичу на Војску, која има уређен систем субординације и командовања.

„Војска не реагује на дневне изјаве у штампи“, рекао је Понош и, истовремено, негирао могућност и страначког утицаја на Војску, јер је у уређеним демократијама недопустиво да се партије баве „дневним управљањем Војском, сходно својим интересима“, чега је раније било.

„Моје мишљење је да је Војска протеклих година изашла из те врсте утицаја, не што је Војска то хтела, него што се политичка ситуација средила на тај начин да то није више могуће“, објаснио је Понош.

Говорећи о евроатлантским интеграцијама, он је изразио задовољство сарадњом са НАТО-ом на професионалном плану, у оквиру који ВС има на располагању Програм Партнерство за мир (ПЗМ).

Понош је, међутим, изразио жаљење што тај оквир није у потпуности искоришћен, јер непостојање безбедносног и споразума о размени података са НАТО-ом онемогућавају ВС да у пуној мери користи погодности које јој пружа ПЗМ.

Упитан о приступању НАТО-у, Понош је истакао да је, у овом тренутку, опредељење политичког руководства Србије да је земља у том нивоу евроатлантских интеграција који подразумева ПЗМ, и да је то тема коју решава држава, а не Војска.

Када је реч о развијеној војној сарадњи са САД, Понош је констатовао да постоји политичко-правни оквир у виду споразума СОФА, који ВС максимално користи у циљу
достизања високих професионалних стандарда.

Кроз програм сарадње са Националном гардом Охаја, који траје нешто више од годину дана, оценио је Понош, обе стране имале су добра искуства, професионалан однос и поверење.

„Наш професионални интерес је да сарађујемо са онима који су најбољи“, истакао је Понош и рекао да „Американци у војном погледу дефинитивно имају висок стандард“.

Што се тиче Хашког трибунала, Понош је подсетио да је Војска носила хипотеку из претходних година, али да је досадашњим односом, акцијама и учешћем у раду државног Акционог тима, отклонила сваку сумњу да на било који начин штити хашке бегунце.

Из Хашког трибунала више не долазе никакве оптужбе на рачун Војске, која је, према речима Поноша, предузела више техничких мера, међу којима и претресе многих својих објеката, укључујући и оне напуштене, у жељи да отклони сваку сумњу да се неко од хашких оптуженика налази у њима.

Говорећи о плановима ВС у 2008. години, Понош је рекао да се не планирају никакви радикални резови, нити отпуштања професионалних припадника, поготово не она линеарна.

У Војсци убудуће неће бити отпуштања према годинама и према чиновима, него ће критеријум бити способност и однос према послу, објаснио је Понош и указао да је војна
професија у Србији прилично деградирана.

„Имамо осећај да је Војска нежељено дете у друштву, коме родитељи дају џепарац да га више не гледају“, илустровао је Понош и нагласио да је ВС у протеклом периоду много
урадила „и то у немогућој мисији“.

За 13 до 14 месеци и то из постојећег буџета обавила је огроман посао на трансформацији, „без кукања да немамо пара за то“, рекао је Понош и нагласио да „сада следи социјална реформа“.

У следећој години, може много да се уради и у систему обуке, али и на плану модернизације, рекао је Понош и, као нову битну ствар у реформи ВС, најавио увођење подофицирског кора, будући да су подофицири кичма Војске и људи који носе обуку.

Понош се заложио и за увођење концепта активне резерве и објаснио да је идеја да ВС има професионално језгро, али и уговорни однос са извесним бројем људи из цивилних професија, који су спремни да се, на позив Војске, одазову у врло кратком року.

„Ништа горе него велика, стајаћа и слабо плаћена војска. То онда постаје ризик за друштво“, упозорио је Понош.

Говорећи о војном буџету и издвајањима за војску, Понош је направио поређење са суседном Хрватском, која годишње по глави војника издвоји 40.000 евра, а Србија ефективно мање од 14.000 евра, ако би се на саму војску и у 2008. години, као 2006. године, трошило само 46 одсто војног буџета.

Како је објаснио, изузетно је важна унутрашња структура, иначе солидног војног буџета у Србији, који је за 2008. годину пројектован у износу од 812,5 милиона евра.

Понош је, у наставку, оценио да није све у бројном стању и количини технике и одбацио критике због смањења броја тенкова.

Војска Србије се, прецизирао је Понош, определила за четири тенковска батаљона са по 53 тенка М 84, од којих у овом тренутку нико у региону нема боље, док би, поред њих, у ремонтној резерви, били руски Т 72, а застарели Т 55 били би избачени из употребе.

„Србија с тих 212 тенкова има више него Мађарска, Аустрија, Хрватска и неколико мањих земаља око нас све заједно“, прецизирао је Понош и подсетио да је чак и Велика Британија
одлучила да број својих тенкова спусти на мање од 400.

Као велики безбедносни проблем и потенцијалну опасност, Понош је означио војна складишта, која су преоптерећена сувишним и застарелим убојним средствима.

Проблем уништавања вишкова и потребе за новим складиштима Војска не може да реши из редовног буџета и у кратком року. Зато је то не само војна, него ствар државног
значаја, рекао је Понош.

Изражавајући задовољство великим одзивом регрута на служење војног рока, који је у децембру био више од 98 одсто, Понош је на крају одбацио „гласине“ о мобилизацији и
објаснио да је реч о реорганизацији ВС и другачијем начину попуне јединица, са много мање резервног састава.

Email