Вести | Интервјуи
09.02.2015

Интервју начелника Генералштаба за "Данас"


Војска не одлучује о војним и политичким савезима

Република Србија у овом тренутку није војно угрожена, а највеће безбедносне претње представљају етнички и религијски екстремизам, међународна мрежа организованог криминала и илегалне миграције људи мотивисане економским, политичким и безбедносним проблемима. Ризик представља и учешће грађана балканских држава у оружаним сукобима на Блиском истоку. Најважнији политички, па и безбедносни изазов за Републику Србију је актуелна ситуација на Косову и Метохији, каже за Данас начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Како указује, терористички напади у Француској јасно показују да се безбедносно окружење променило и да је модерно друштво рањиво када су у питању нове и асиметричне претње.

Да ли, онда, постоји претња од тероризма у Србији и, уколико постоји, одакле?

- Претња тероризма у Србији до сада је испољавана на КиМ и југу Србије. Тренутне процене говоре да је вероватноћа организованог терористичког деловања у Србији мала, али нису искључени појединачни терористички акти. Чињеница је да Србија својим капацитетима и сарадњом и координацијом активности са међународним партнерима може да допринесе спречавању евентуалних терористичких активности. Формирањем сталне мешовите радне групе за борбу против тероризма на седници Бироа за координацију рада служби безбедности одржаној 9. јануара, којој је председавао председник Владе, наша земља је показала да овом питању све надлежне институције прилазе с великом пажњом, како би се обезбедила сигурност грађана.

Фонд за хуманитарно право поново Вас је након 2012. оптужио да сте вршили ратне злочине на Косову 1999. године. Како коментаришете ове оптужбе?

- Било какво медијско оптуживање и медијско суђење нису институционалне категорије.

Како тече професионализација Војске Србије и колико тренутно имамо професионалних војника?

- Прошле су четири године од како је Народна скупштина Републике Србије донела Одлуку о обустави обавезе служења војног рока, а Војска Србије професионализована, како би Република Србија имала савремен одбрамбени систем и ефикаснију војску. За то време Војска Србије примила је у свој састав, дакле, запослила и обучила више од 10.000 професионалних војника. Наравно, свима који желе да служе војни рок, то је омогућено и заиста је велико интересовање младих људи за добровољно служење војног рока.

Да ли сте задовољни техничком опремљеношћу наше војске?

- Није тајна да добар део технике није на технолошком нивоу на ком бисмо желели да буде. Међутим, чињеница је да је Војска Србије небројено пута показала да је способна да с расположивом техником постигне изузетне резултате, често надмашујући карактеристике средстава које је произвођач предвидео. На војној паради "Корак победника" грађани су видели и део ратне технике приказане на претходној паради из 1985. године. Али та је техника и данас у савршеном стању у погледу исправности и борбене спремности, а део те технике је модернизован сопственим капацитетима. То најсликовитије говори о односу припадника Војске Србије према повереној техници и да се исплати улагати у војску.

Па када очекујете да ће Србија купити нову војну опрему и коју?

- Ове године планирано је да се војска опреми извиђачком опремом, оптоелектронским средствима, опремом за ваздушно осматрање и јављање, летачком и падобранском опремом. Настављамо и са модернизацијом радара, авиона Г-4 и Т-70. Очекујемо увођење у оперативну употребу прототипа ЛРСВМ "морава". Што се савремених артиљеријских оруђа тиче, ту је и самоходна хаубица "нора". Такође, очекујемо да средином године у нашу опитну јединицу стигне и "лазар", савремено оклопно возило точкаш. Све су то савремени борбени системи који не заостају за таквим системима у свету, а производ су домаће наменске индустрије. Тиме се истовремено јачају способности војске, покреће производња у фабрикама у Србији, осигуравају и отварају нова радна места за наше грађане.

Колико наших војника учествује у страним мисијама и да ли их има у мисијама НАТО?

- Војска Србије не учествује у мисијама НАТО. Ангажовани смо у седам мисија УН и четири мисије ЕУ, у којима се тренутно налази 328 наших припадника. У мисијама смо са припадницима оружаних снага Немачке, Шпаније, Италије, Словачке и Мађарске.

А да ли Србија треба да уђе у НАТО?

- О томе да ли Србија треба да уђе у неки војни или политички савез не одлучује војска. Наш Устав јасно дефинише позицију Србије, самим тим и њене војске.

Како сарађујете са КФОР-ом и по којим питањима?

- Сарадња ВС и КФОР је коректна и професионална, одвија се у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и Војнотехничким споразумом, а красе је међусобно поверење и поштовање. Заједнички задатак нам је да обезбедимо стабилно безбедносно окружење и услове за нормалан живот грађана. Ради одржавања стабилне безбедносне ситуације дуж административне линије инсистирамо на већем броју једновремених патрола - до сада смо их имали око 2.750 - посебно у рејонима где су регистроване криминалне активности као што су шверц, илегални преласци и бесправна сеча шуме. Састанци на свим нивоима се редовно одржавају, а са командантом КФОР-а имам одличну комуникацију.

Како гледате на потенцијално формирање војске Косова?

- КФОР је фактор који гарантује стабилно безбедносно окружење на простору Косова и Метохије. Друге институције на КиМ које се представљају као безбедносне немају ни тај мандат нити капацитет.

На који начин ВС сарађује са бившим југословенским републикама?

- Војна сарадња земаља Западног Балкана је од великог значаја за стабилност и безбедност региона, али и за ширење односа међусобног поверења ког је било мало у годинама после распада СФРЈ. Војска Србије дала је и даје велики допринос томе, јер је дефинишући приоритете међународне војне сарадње уважила значај унапређења сарадње у региону. Та сарадња се развија у оквиру регионалних безбедносних иницијатива, учешћем у заједничким вежбама, разменом и усавршавањем старешина на различитим облицима школовања. У нашим центрима обучавају се и припадници ОС земаља региона, а један од приоритета нам је и развој војноекономске сарадње.

Од 2000. Ви сте најдуже на позицији начелника Генералштаба. Било је спекулација у јавности да ћете се пензионисати. Да ли планирате скоро повлачење са те функције?

- Генералштаб је институција која у Србији постоји од 1876. и на њеном челу била су 43 пуковника, генерала и војвода. Неки од њих су били начелници Генералштаба краће, а неки дуже од мене. Постајете начелник Генералштаба и престајете то да будете указом председника Републике Србије, а на предлог министра одбране. Када у војсци савесно радите неки посао, имате идеје, постижете резултате и преузимате одговорност, нема повлачења, само напред. Докле год се остварују видљиви резултати, има смисла бити руководилац.


Имаћемо и више жена генерала

Како видите учешће жена у ВС и када бисмо могли да очекујемо именовање прве жене генерала?


- Не тако давно војни позив био је скоро искључиво мушки. Данас у ВС, без Министарства одбране, има 8,9 одсто жена. Међу официрима жена је 4,5 одсто, међу подофицирима 0,8 одсто, професионалним војницима 10,3 одсто, а међу цивилним лицима 25,9 одсто. Као начелник ГШ задовољан сам тиме како обављају своје дужности и како се односе према задацима и својим јединицама. Што се тиче прве жене у чину генерала, треба имати стрпљења. То је питање струке, јасних критеријума и претходних, командних дужности. Није лако постати генерал. Многи одлични пуковници, са изванредним каријерама, не постану генерали. Када међу официрима истог ранга бирате једног за вишу дужност, добро сте учинили само ако сте изабрали најбољег и најспособнијег за ту дужност, без обзира на то да ли је у питању жена или мушкарац. Доћи ће време када ће у ВС бити не једна, него неколико жена генерала. Не заборавите да су прве жене које су завршиле Војну академију сада у чину поручника. Такође, истичем да је прошле године први пут жена завршила Генералштабно усавршавање.


Заједничко земљама Балкана је ЕУ

Како видите војне односе на Балкану?


- На Балкану постоји неколико неуралгичних тачака када је реч о безбедности. То нису проблеми "од јуче". Треба их сагледавати у њиховом историјском контексту, са свим политичким и социјалним специфичностима и тражити одрживо решење. Не треба заборавити ни то да су на овај простор увек утицале велике силе и да су оне у великој мери одређивале не само војне него односе уопште. Оно што је данас заједнички именитељ свих земаља Балкана јесте чланство или тежња за чланством у ЕУ.

Јелена Диковић

Фото: Мирослав Драгојевић 

Email