Жене у Војсци

Старији водник Наташа Јовановић

Лист «Газета» од 03. јануара 2008. године

Она беспрекорно гађа у мету и не "маши" центар, било да пуца из пушке или малокалибарског пиштоља. Оружје је њено друго ја и њена велика љубав. Наташа Јовановић већ десет година ради у Војсци, а на такмичењима у стрељаштву осваја само прва места. Данас је ова дама, старији водник по чину, запослена у Гарди Војске Србије, а била је прва жена припадник специјалне јединице - "Кобре".

Екипу «Газете» дочекује у војничком клубу заједно са претпостављеним мајором Кнежевићем. Наши домаћини су насмејани, а остављају утисак да се поред шаљиве атмосфере која влада ипак зна "ко коси, а ко воду носи".

 

ЗМИЈА ЗА ВЕЧЕРУ
- Потичем из официрске породице и одувек сам знала да ћу се професионално везати за војску. Иако сам завршила цивилну школу, дошла сам у Војску и у воду везе започела обуку и школе практичне наставе. Већ у то време освајала сам прва места на такмичењима везиста. Када сам прешла у команду Друге армије, упознала сам пуковника Стојана Кљајића, команданта "Кобри". Пуковник Кљајић ме је лично обучавао, свакодневно сам ишла у стрељану. То је уродило плодом, па смо прошле године на регионалном првенству у стрељаштву у Словенији освојили сва три прва места, као и прво екипно - прича Наташа, којој је омиљено оружје снајперска пушка, због прецизности поготка.

Наташу на послу ословљавају са ''господине старији водниче", а чак јој се и телефоном тако обраћају, без обзира на то што чују да је с друге стране жице женски глас. То је због правила службе у којима није предвиђено ословљавање даме са чином. Иначе, сада у Војсци има неколико жена официра. Наташа је у "Кобрама" прошла све вежбе и задатке раме уз раме са колегама мушкарцима.

- Најнапорнија, али најлепша искуства носим са теренских обука, где је основни задатак преживљавање. На терену, у природи, после постављања шатора правимо теренско купатило. У логору сам устајала у три сата ујутро, са колегиницама месила хлепчиће са коприворн и биљкама које смо брали. После тога одлазимо у природу, сакупљамо пужеве, змије, гуштере, биљке, Следи повратак у логор и припрема хране. Екипа је изузетно сложна и ништа није тешко, чак и када је најнапорнија обука у питању – говори Наташа.

Док се припремамо за фотографисање, распушта косу испод беретке. Женственим покретима узима пушку и прича нам како је, поред ватреног оружја, одлична и у бацању ножа и верању. "Кобре", иначе, у селективној обуци имају дисциплину верање, што Наташа одлично изводи. Има возачку дозволу за све категорије, па је тако за потребе Војске возила и камион и аутобус. Прошле године учествовала је на шутинг релију са колегиницом која је возила теренско возило. Тада је морала при великој брзини да искаче из возила и брзо гађа постављене мете. Иако је пуцала и из "пумпарице", која је тешка и за јаког мушкарца, Наташа није изгубила на женствености. Ван посла облачи се спортски елегантно, често је на штиклама, а сво слободно време проводи са четрнаестогодишњом ћерком.

ЧОКОЛАДА
- Хоби нам је фитнес, а обожавам да кувам и правим колаче. Таленат за кухињу наследила сам од оца - прича нам кроз осмех и додаје да колеге знају да је луда за чоколадом, па је тако сваког јутра уз јутарњу кафу обрадују овим слаткишем.

Ускоро са војном репрезентацијом креће на припреме за светско војно првенство у скијању, које ће бити одржано у Аустрији. I скијање јој је у крви, с обзиром на то да јерођена у Словенији и да је безмало у исто време проходала и проскијала. Наташа има и једну неостварену жељу, за коју се нада да ће ускоро бити остварена – скок са падобраном. Нема сумње да ће, када буде у прилици, и то урадити успешно.

 Гордана ТАДИЋ