Интересантна занимања

Служба телекомуникација

Старији водник Ненад Станимировић, припадник службе телекомуникација који је оспособљен за радио-телепринтерску специјалност, тврди да би дуго могао да набраја зашто је поносан на своје занимање. Најпре, то је, како каже Ненад, једна од специјалности у Војсци Србије за чије квалитетно обављање је нужно добро познавати модерна средства за телекомуникацију. Умешно баратање сложеним средствима и опремом део је његовог свакодневног радног окружења.

Телепринтерски уређаји, какви су ЕТЛ и Сименс Т-400 полако одлазе у историју, а замењују их савремене рачунарске конфигурације којима се данас преносе најразличитије „неговорне“ поруке. Служба телекомуникација прати развој софтвера, доприносећи да систем одбране у сваком тренутку буде у стању да реагује на изазове по безбедност грађана. Такође, преко различитих рачунарских мрежа поруке се преносе шифровано, па се стога они који се баве радио телепринтерском специјалношћу по правилу оспособљавају и за специјалност криптозаштите. Све то радио-телепринтерску специјалност у доброј мери чини ексклузивним занимањем које могу да обављају само они који су спремни и жељни да уче нове ствари у свом послу.

Све специјалности службе телекомуникација су модернизоване, а радио-релејна специјалност је једна од оних у којима је модернизација, кроз процес дигитализације, примењена у највећој мери. Према речима старијег водника прве класе Зорана Танасковића, у данашње време одржавање исправности комплетног система веза који чине радио-релејни уређаји (за пренос информација бежичним путем) и уређаји носеће фреквенције (који користе жичане путеве) олакшано је до степена да је срж његовог посла софтверско надгледање уређаја.

Некада је много енергије трошено за одржавање гломазних и мање ефикасних уређаја. Са увођењем дигиталне опреме у употребу, телекомуникациони систем је обухваћен прстеном синхроне дигиталне хијерархије (СДХ). Има још пуно техничких израза и скраћеница које треба да познају они који су се оспособили за радио-релејне специјалност, али Зоран каже да ништа није компликовано ако се посао воли и подсећа нас да су најбољи пример за то његове колеге са чворишта везе. На планинским врховима широм земље, на сваком од издвојених објеката функционишу као мала породица. Успешно решавају свакодневне проблеме, као што је снабдевање, и ни на тренутак не запостављају своју струку.

У најчешћа занимања у служби телекомуникација спада још и телефонско-линијска специјалност. До сада је посао телефонисте, „линијаша“ како га још називају, био да уз помоћ моталице или набацне мотке, по земљи и по крошњама дрвећа спроведе телефонски кабл до места на ком је постављан телефонски уређај. Тај посао је често захтевао знатне физичке способности од људи који га обављају, а био је и дуготрајан, али и неопходан јер се веза мора довести до сваког места на бојишту. Телефонисти су зато по правилу спретни момци који налазе пут и начин да свој задатак изврше и у најтежим теренским условима. Модернизација, заступљена на свим пољима у служби телекомуникације отвориће нову перспективу и за оне који се баве занимањем телефонисте.