Интервјуи
30.11.2008

ИНТЕРВЈУ НАЧЕЛНИКА ГЕНЕРАЛШТАБА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ГЕНЕРАЛ-ПОТПУКОВНИКА ЗДРАВКА ПОНОША ЗА ’’БЛИЦ НЕДЕЉЕ’’


Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије изјавио је за „Блиц недеље“ да ће Србија затражити укидање копнене и ваздушне зоне безбедности, кроз ревизију Кумановског споразума. Он тврди да је добио сигнал и потврду НАТО да је спреман да крене у експертске разговоре на ту тему. Повратак војске чак ни на север Косова, како је рекао, у овом моменту није предмет разговора.

- Свако ограничење у копненој и ваздушној зони безбедности које се односи на институције Србије укључујући и Војску Србије више није оправдано. Девет година после било ког рата неке ствари губе смисао. Кумановским споразумом је било регулисано повлачење војске са Косова, али и режим понашања у зонама безбедности уз административну линију. У Бриселу сам разговарао са главнокомандујућим НАТО снага генералом Кредоком, а и сада са адмиралом Фиџералдом у Напуљу и рекао да Кумановски споразум, девет година након рата више нема смисла и да нема потребе да постоји било каква тампон зона између снага НАТО и Војске Србије. У међувремену смо ушли у Партнерство за мир, потписали безбедносни споразум и показали у пракси да поштујемо одредбе Кумановског споразума и Резолуције 1244, да већ четири године нисмо имали ни једну, чак ни ненамерну, повреду административне линије са наше стране и да је ВС успоставила висок однос поверења са Кфором. То поверење је урушено одлуком НАТО да се КФОР ангажује у формирању тзв. косовских снага безбедности и сада очекујемо да НАТО повуче потез којим би показао у пракси да Србију третира као партнера.

Шта сте им још предочили?

Чињеница да је Савет безбедности УН прихватио извештај Бан Ки Муна о реконфигурацији УНМИК-а, да имамо долазак Еулекса, али и формирање тзв. косовских снага безбедности, указују да имамо у ствари потпуно измењену безбедносну консталацију на терену и да је важећи споразум непримерен. Посебно овлашћења команданта КФОР у зонама безбедности.

Председник Србије Борис Тадић најављује да се разматра повећање броја војника? Зашто у овом тренутку није разумно смањивати војску? Да ли то значи да постоји опасност од избијања сукоба на Косову?

- Постоји многи безбедносни ризици унутар територије Косова и Метохије, али њихова природа није таква да треба да се примарно решавају војном силом. Зато је неразумно и формирање тзв. косовских снага безбедности. Иако те снаге више имају политичку симболику доказивања самопрокламоване независности, суочени смо са политичком реалношћу да су неке земље признале независност, иако ње нема без столице у УН. Формирање тзв. косовских снага безбедности, иако лако наоружаних, формално ремети регионални баланс снага и то ван свих одредби Бечког споразума о контроли наоружања, Дејтонског споразума. Став председника Тадића о повећању уместо смањењу бројног стања војске свакако носи политичку поруку да Србија, као кључна земља региона мора да буде активни учесник у свим процесима. Укључивање Србије у решавање проблема води одрживом решењу које уважава интересе свих заинтересованих, како је учињено у случају реконфигурације УН мисије на КиМ. Занемаривање става Србије, како је учињено у случају формирања тзв. косовских снага безбедности је пример како не треба да се ради.

Да ли је то повећање сразмерно повећању ризика?

- Две и по хиљаде лако наоружаних припадника тзв. косовских безбедносних снага нису никаква војна претња за Србију. Али то јесте проблем који може да метастазира. Повећање бројног стања ВС носи политичку поруку.

Увелико се говори о подели Косова, чак Албанци размештање Еулекса управо тако то тумаче? Да ли је овај план о ревизији Кумановског споразума такође увертира у поделу Косова и најава уласка наших снага на север Косова?

- Подела Косова није званична политика Србије.

Недавно је председник Албаније изјавио да је подела Косова без сумње почетак балканског рата?

- Не видим никакав разлог да се председник Албаније бави питањима које нису у његовој надлежности. Косово свакако није у његовој надлежности.  

Историјски рецесија се увек повезивала са избијањем новог светског рата? Према процени војске прети ли опасност од таквих ратова у скоријој будућности?

- Процене које имамо уписане су, између осталог и у Стратегијски преглед одбране и без обзира што се у међувремену десила економска криза то не мења битно наше безбедносне процене. Рецесија и сиромаштво не воде неминовно у ратове. У рат се улазило зато што неко жели да промени однос снага у свету и постави нови поредак, што се заврши успостављањем новог баланса. Верујем да нова америчка администрација, ЕУ, Москва и Пекинг могу да нађу излаз из економске кризе. Решавање економске кризе је разлог више за сарадњу, а не за конфронтацију.

Да ли је војна неутралност прави избор за Србију у новонасталој светској ситуацији?

- Војска је само један од алата спољне политике. Свакако непримерен за решавање рецесионих криза, па ни питање савезништва или неутралности не треба посматрати у том контексту. И савезништво и неутралност имају своју цену, и на спољном и на унутрашњем плану. Савезништво може да значи мање бројно стање војске и процентуално смањење персоналних трошкова, али и повећање оперативних трошкова. У нашем случају, у обе варијанте, морају да расту инвестиције због застареле опреме.

Сходно проценама ризика да ли су нам потребни војни савезници? И, где их треба тражити?

- Историја нас учи да је неутралност добро решење у миру али да је у току рата одржива када они који су зараћени имају огроман интерес да ту земљу држе по страни. Швајцарска је успевала да живи у неутралности управо због тога што су интереси били такви, да богатство које се чува ту буде очувано. Ми смо имали искуство да нам је и савезништво и неутралност доносило добре плодове. Током хладног рата неутралност је била добар избор али током светских ратова били смо на страни савезника и победника. Ратови 90-тих су били такви да нисмо имали савезника и нисмо добро прошли. С обзиром да одлука о савезништву или неутралности није у надлежности војске, наше опредељење је да тако организујемо, опремимо и оспособимо војску да можемо да се без већих резова прилагодимо и за једну и другу варијанту. Опредељење за НАТО стандарде у организацији, обуци, оперативним процедурама даје нам такву еластичност без политичких конотација.

Остајемо ли у Партнерству за мир? Шта то доноси и шта још на том програму треба учинити?

- Мислим да се код нас термин евроатлантске интеграције погрешно тумачи, као бинарно стање, односно да ли смо у чланству НАТО или не. Евроатлантске интеграције треба посматрати као процес чија брзина и домет зависи од нивоа амбиција и потреба. Ниво наших амбиција у овом моменту је Партнерство за мир. А из Партнерства за мир можемо много да професионално профитирамо на војном плану. Закључењем Споразума о безбедности информација и отварањем мисије при НАТО, отвара се простор за убрзано прихватање НАТО стандарда.

Имамо две опречне ствари, председник каже да је потребно повећати број војника и најаву Владе да ће војни буџет бити скресан?

- Те две ствари тешко да иду заједно. Не само да имамо песимистичне прогнозе за буџет за идућу годину него нам је већ скинуто три и по милијарди из текућег буџета за ову годину. То је тешко упарити са повећањем војске и није одрживо. Било би добро да имамо дугорочну политику јер војска не може да се моделира баш сваке године. Не може тако озбиљан систем да буде предмет дневног преиспитивања. Наше пројекције су базиране на меморандуму Владе Србије где је за одбрану предвиђено 2,4 % БДП. Политичко руководство земље треба коначно да се одлучи какву војску жели.

Имамо Косово, светска глобална дешавања. Каква војска је потребна Србији?

- Можда је боље да вам одговорим каква војска нам не треба. Не треба нам војска каква је била - социјална институција која упошљава велики број људи са ниским примањима и сама по себи онда представља безбедносни ризик на унутрашњем плану. Могуће је имати војску са 30.000 припадника и са малим буџетом али лоше плаћену и неопремљену војску - опет социјалну институцију. Наша идеја је била да повећавамо квалитет на рачун квантитета. Ако смањујете расположиве ресурсе, буџет, морате да смањите или квалитет или бројно стање. Са буџетом од 2,4 % БДП и приходима од продаје непотребне војне имовине могли би да обновимо атрактивност војне професије, упослимо неколико хиљада људи и надокнадимо вишегодишњи заостатак у опремању Војске.

Ако буџет буде смањен?

- Надам се да ће бити разумевања и уважавања чињенице да је војска, за разлику од неких других корисника буџета, много урадила у претходних пар година кроз рационализацију и домаћинско пословање. И прошлогодишње повећање плата није био резултат већег буџета него уштеда. Ми смо смањили број гарнизона за 50 посто, успоставили правилну кадровску пирамиду, домаћинским понашањем довели стање у ред и сада не би било у реду да се оном ко се тако понашао смањује буџет, а онима који нису ни кренули у реформу попушта јер прете штрајковима. Војска је учинила много и прилично исцрпила могућности за даљу рационализацију. Реорганизовали смо војску без додатних инвестиција што је готово незабележено, преместили толику технику, људе, јединице, довољно да онај ко користи буџет Србије има реална очекивања да оно што се од њега тражи буде синхронизовано са оним што добија.

Зашто продаја војне имовине иде споро и ко је одговоран? Има ли уопште заинтересованих купаца?

- И ја бих волео да чујем одговор на то питање. Можда су процедуре, можда неспособност надлежних институција. Највећа штета је што још увек чувамо огромну имовину која нам не треба и коју смо напустили, а нисмо је продали .

Просто нема заинтересованих купаца?

- Не бих рекао да нема заинтересованих купаца. Постоје врло атрактивне локације, посебно у Београду. Неколико владиних агенција и министарстава су укључени у тај посао, никоме се не жури а ми и даље имамо трошкове. Резултат свега је да и даље имамо толико војника који чувају те напуштене касарне колико их је у Копненој зони безбедности. То грађани Србије треба да знају. Не сме толико пара да се троши и на то јер то није питање безбедности, него плаћање нечије неспособности и нерада.  

Колико новца лежи у тим непокретностима?

- До пре неколико месеци, док некретнине нису почеле да падају било је то око две милијарде евра. То је више но два годишња буџета система за одбрану. С тим новцем драстично бисмо могли да променимо крвну слику војске.

Набавка војне опреме један је од приоритета већ јако дуго. Од тога нема ништа уколико вам буде скресан буџет? О каквој опреми је реч? Имате ли новац за то?

Приоритети су били и јесу још увек телекомуникациона опрема где није улагано 20 година. Свако ко је служио војску зна да наша средства везе изгледају тако да двојица морају да их носе, а за неке се ни резервни делови више не производе. Камиони су нам стари преко 20 година. Питање је да ли би неко пустио своје дете да се вози таквим камионом. Нису то хирови што нама треба, него реална потреба.

Има ли професионализације војске до 2010. године уколико дође до смањења буџета?

- Није реално да је има. Мораћемо да задржимо служење војног рока. То је лоша инвестиција. Није било у реду ни што смо ребалансом изгубили толико пара. Војска не може да се прилагођава годишњим резовима. Наши планови су дугорочни. Не можемо да извршимо набавку вредну 200 милиона евра у једној години јер то не може годишњи буџет да издржи. Зато су наши уговори за велике системе вишегодишњи. А не могу војници да престану да једу и да се купају зато што нама треба опрема. Мора да постоји дугорочна пројекција какву војску желимо 2015. године. Војска прави безбедносне пројекције до 2015. године и наш предлог за финансије је базиран на процени безбедносних ризика до 2015., а не до децембра 2009. године.

Да ли Влада узима у обзир вашу процену безбедности и да ли им је предочена?

- То је питање за министра, а да ли су узели у обзир видећемо када се објави предлог буџета.

 

Аутор:Тања Николић-Ђаковић

Email