Интервјуи
15.11.2011

Интервју генерал-потпуковника Љубише Диковића за „Одбрану“


Бити кадар и способан

Највећи напредак представљају вежбе на терену, као незамењив облик обуке и место где се проверава ко је кадар и способан. Морамо се мерити и са другима и видети шта они раде и где су одмакли, шта треба да мењамо и шта можемо да им понудимо.

Припадници Копнене војске били су ове године први када је требало прискочити у помоћ народу при санирању последица елементарних непогода и створити услове за нормализацију живота на угроженим подручјима. Одредница први може се применити и на прву годину рада професионализоване Копнене војске, прву јединицу Војске Србије упућену у мировну мисију, предњачење у билатералној војној сарадњи, примени новог концепта обуке, унапређењу оперативних способности и другим сегментима рада команди и јединица.

О првој години рада професионалне војске, поводом Дана Копнене војске – 15. новембра, разговарамо са командантом генерал-потпуковником Љубишом Диковићем.

Господине генерале, какви су резултати професионализације у протеклој години?

 – Професионализација Војске Србије један је од тежишних овогодишњих задатака. Део посла смо завршили и то се се највише огледа у пријему војника на формацијска места на којима су до скоро били војници на одслужењу војног рока. Висок ниво попуне са професионалним војницима од 92 посто омогућава реализацију свих задатака Копнене војске и покушаћемо да то одржимо.

Посебно истичем да је владало велико интересовање за пријем у професионалну војну службу, тако да је на једно формацијско место у јединицама Копнене војске конкурисало и по десет кандидата. Професионалне војнике смо бирали на основу критеријума, улазних карактеристика на папирима и других показатеља, а време ће показати да ли смо изабрали добре кандидате.

Морам да кажем да су погрешили пут они професионални војници који су у војску дошли искључиво са намером да себи обезбеде егзистенцију, без љубави према послу којим се сада баве. Онај ко није спреман да сутра брани земљу од непријатеља и агресије споља, помаже народу кад је земљотрес, поплава и несрећа, тај неће задржати место у систему одбране.

Докле се стигло у набавци савременог наоружања и опреме?

 – Процес професионализације подразумева пријем професионалних војника, обучавање војника и старешина, достизање потребног нивоа интероперабилности и набавку савременог наоружања и опреме. Примили смо професионалне војнике, обучили их, интензивно оспособљавамо старешине, а остало нам је да решимо неке од кључних питања попут опремања и осавремењивања борбене технике и то ће нам у наредном периоду, уз редовну обуку и извршавање свих задатака, бити тежишни задатак. Сигурно је да морамо достићи одређене нивое у опремању савременим наоружањем и опремом, првенствено с циљем интероперабилности и извршавања задатака, везаних за учешће у мултинационалним операцијама. Наравно, не треба заборавити ни опремање јединица за реализацију задатака у одбрани земље.

Зато су приоритети Копнене војске у овој години опремање јединица по моделу војника пешадије М21 и набавка телекомуникационе и информатичке опреме. Даље правце опремања видимо у набавци савремених теренских и транспортних возила, модернизацију тенкова, опремање оклопним борбеним возилима точкашима и самоходним артиљеријским оруђима, оптоелектронским средствима, тренажерима и симулаторима сложених борбених система, средствима за деконтаминацију и самоходним и специјалним инжињеријским машинама. У овом тренутку најпотребнија су нам добра средства за противваздушну одбрану. Мислим да смо ту у највећем заостатку, пошто смо проблеме са савременим средствима телекомуникација делом решили.

Који су сегменти обуке највише допринели изградњи оперативних способности Копнене војске?

 – У току године неколико хиљада војника провели смо кроз обуку и посебну пажњу посветили примени новог модела обуке, индивидуалном оспособљавању за обављање формацијских дужности и, поготово, колективној обуци јединица Копнене војске за извршавање тежишних задатака мисије. Највећи напредак представљају вежбе на терену, као незамењив облик обуке и место где се проверава ко је кадар и способан. Извели смо све планиране вежбе до нивоа батаљон–дивизион и на њима проверили колико су нам јединице, без обзира на то у ком су степену развијености, спремне за извршавање ватрених и тактичких задатака у одређеним условима. Ту смо постигли врло добре резултате и показали да су јединице високог степена развијености оспособљене да самостално и у саставу виших јединица реализују задатке.

Изградњи оперативних способности Копнене војске умногоме су допринели реализација неколико десетина вежби са бојним гађањима, ТВБУЈ „Скок 2011“, КШВ „Јастребац“, вежба самоевалуације декларисаних јединица „Штит 01“ и веома значајна вежба подржана рачунарским симулацијама у Центру за обуку путем симулација. У јединицама Копнене војске изведене су 253 тактичке вежбе и 115 тактичких вежби са бојним гађањем, док је више од 800 наших припадника завршило курсеве у земљи и иностранству. Успешно је реализован четврти циклус курсева енглеског језика са 136 полазника. Посебно је важно што смо на вежбама у Украјини, Аустрији, Бугарској и Македонији проверили колико су наше јединице оспособљене да извршавају задатке заједно са припадницима оружаних снага других земаља.

Колико билатерална сарадња доприноси увећању борбених вредности команди и јединица Копнене војске?

 – Међународна војна сарадња Копнене војске била је веома интензивна и наши припадници су преко Програма Партнерство за мир имали прилику да учествују у већем броју заједничких вежби са оружаним снагама страних земаља и то у саставу вежбајућих јединица, док је један део учествовало у својству посматрача и штабних официра. Јавност је добро информисана о нашем учешћу на вежбама Marines 2011 у Бугарској, Neighboours 2011 у Мађарској, Immediate response 2011 у Хрватској, Rapid trident 2011 у Украјини, Тиса 2011 у Румунији, Македонски блесак у Македонији и на међународним вежбама Jесен 2011 и Iron cat 2011 у нашој земљи. Са припадницима маринских снага организована је обука на бази Југ, док је Специјална бригада имала заједничку обуку у преживљавању у планинским условима са припадницима 173. падобранске бригаде ЕК ОС САД и заједничку обуку са припадницима Националне гарде Охајо у Србији. Наше јединице посетили су команданти копнених војски Румуније, Мађарске, Европске команде ОС САД и командант Националне гарде Охајо, док је делегација Копнене војске посетила ОС САД и присуствовала конференцији команданата КоВ европских земаља у Италији и Холандији.

Овако интензивна међународна војна сарадња је неминовна и неопходна. Неминовна, јер је само сарадњом могуће одговорити на савремене изазове, ризике и претње, а неопходна, јер се тако стичу нова знања и размењују искуства.

Од недавно су мултинационалне операције стварност и за комплетне јединице из Вашег састава. Каква су прва искуства из мултинационалне операције на Кипру?

 – На Кипар смо упутили спремне људе да у склопу словачког контингента реализују задатке надгледања линије раздвајања, спречавања обнове непријатељства, пружања подршке у спровођењу хуманитарних операција и успостављању и одржавању владавине права. Први подаци са терена говоре да наши припадници примерно извршавају задатке и сваки дан стижу похвале од командира чете и команданта сектора Исток за све што они раде.

Ситуација у Републици Кипар је стабилна и без елемената угрожавања безбедности ангажованих припадника Војске Србије. Сада се већ увелико припремамо да са Шпанцима идемо у мировну мисију у Либан, која је за корак сложенија мултинационална операција. Требало би да у фебруару упутимо људе на заједничку обуку и потом у рејон извођења операција.

Људи којима сте помогли у санирању последица природних непогода и у другим ситуацијама бескрајно су захвални војсци на помоћи. Где се све ангажовали?

 – Радује нас да смо имали спремне јединице из састава Копнене војске да учествују у помоћи становништву кад год је то затребало. Били смо брзи и први у Краљеву, Трговишту, Алексинцу, Новом Пазару и другим местима. У Краљеву смо помагали становништву да санира последице од земљотреса и поруши 177 неусловних објеката за живот, док смо одржавањем мосног прелаза на реци Лим код Бродарева омогућили нормализацију живота у том крају. Мосне конструкције у селу Мазараћ код Владичиног Хана и селу Бобово, општина Свилајнац, дате су на трајно коришћење житељима. Радили смо на санирању последица од поплава у Љубовији и Новом Пазару, а не сме се заборавити да је у акцији водоснабдевања становништва пијаћом водом у Новом Пазару, Сјеници, Лебану, Сврљигу и Кулини превезено три и по хиљада тона воде.

Добили смо признања од државних структура за ангажовања припадника Копнене војске при гашењу великих пожара, у изградњи путева у Копненој зони безбедности, учешће у акцијама добровољног давања крви и пројекту „Очистимо Србију“ и помоћ при организацији спортских и културних манифестација локалног, регионалног и државног значаја. Важно је рећи да смо већину тих активности изводили без икакве накнаде. Једноставно, за нас не постоји узвишенија мисија од помагања свог народа и људи. И даље ћемо радити на јачању наших способности да пружање помоћи цивилним властима и становништву и то ће нам бити један од приоритетних задатака.

Зоран МИЛАДИНОВИЋ
Снимио Саша ЂОРЂЕВИЋ

Професионализам

Припадник Копнене војске мора да има савремени мозак, традиционално срце и модерну опрему. То није једноставно достићи, али ја тако видим профил професионалног припадника Копнене војске. С друге стране, професионализација војске је несумњиво већ допринела побољшању оперативних способности Копнене војске, што се манифестује пре свега добијањем мотивисаног и војностручно оспособљеног кадра за извршавање додељених мисија и задатака, побољшање рада и руковања средствима ратне технике, смањење трошкова реализације обуке, унапређење организације унутрашње службе и безбедности у саобраћају.

База „Југ“

Пројекат развоја Центра за обуку јединица које се ангажују у мултинационалним операцијама започет је септембра 2010. године. Оформљен је Тим за координацију активности на развоју базе „Југ“. Тежиште у развоју базе биће на стварању националног центра за оспособљавање јединица Војске Србије за реализацију задатака из све три мисије, а потом на стварању регионалног центра и Центра Програма Партнерство за мир за обуку јединица које ће бити ангажоване у мировним мисијама.

Центар ће бити јединствен у региону, са објектима високе класе у којима се примењује најсавременија технологија, подржана стрелиштима и полигонима за обуку. Тренутно се пројекат развоја Центра налази у фази операционализације. Наиме, израђен је и верификован Мастер план, усвојена је организацијско-формацијска структура команде центра и бира се кључни персонал. О реалности овог пројекта сведоче и знатна финансијска средства из међународних фондова и буџета Војске Србије, која су одобрена за потребе развоја базе Југ и која ће омогућити да се он реализује у предвиђеном року.

Email