Вести | Интервјуи
15.11.2010

Интервју генерал-потпуковника Љубише Диковића, команданта Копнене војске за Одбрану


Тренутно се попуна професионалним војницима креће око 90 посто, што указује да се приближавамо реализацији тог стратегијског циља и опредељења. У току ове године за пријем у професионалну војну службу владало је велико интересовање, тако да је у појединим јединицама Копнене војске на једно радно место професионалног војника конкурисало и по 10 кандидата,истиче генерал Диковић у интервјуу поводом 16. новембра–Дана Копнене војске.

На почетку разговора генерал Диковић истиче помоћ коју ових дана, после земљотреса који је погодио Краљево и околину, припадници Друге бригаде Копнене војске пружају на евакуацији, збрињавању и стварању услова за несметани живот људи и поправке оштећених објеката. Тиме се јединице Друге бригаде непосредно и практично ангажују на реализацији задатке треће мисије Војске Србије.

Оштећени су и војни објекти у касарнама „Рибница” и „Јован Курсула“, где се само две зграде могу користити, док остале нису за становање. Гарнизонска амбуланта у Краљеву је, такође, ван функције. Штете на војним објектима су велике и процењују се на око 120 милиона динара.

– Пружамо помоћ првенствено у снабдевању становништва Краљева водом, рашчишћавању рушевина и поправци и покривању кућа и зграда, и то не само у градској, већ и у сеоским срединама – каже генерал Диковић. – Дневно се ангажује око двеста старешина и професионалних војника, не рачунајући оне на механизацији. По двадесет војних камиона превози материјал из других градова Србије у Краљево, док је десет аутоцистерни за снабдевање водом било непрекидно ангажовано. Стално смо у току шта се дешава у Краљеву, пошто је припадник Друге бригаде члан Кризног штаба, и одатле вршимо координацију активности свих структура, посебно учешћа припадника војске у санацији последица земљотреса. Признања у овим несрећама нису нешто чему човек треба да тежи, али мислим да смо још једном доказали да смо увек ту када је најтеже и то је народ у Краљеву добро схватио.

Професионализација у Копненој војсци приводи се крају. Шта ће се значајно променити од почетка наредне године, када ће у Копненој војсци бити само професионални војници?
– Тренутно се попуна професионалним војницима креће око 90 посто, што указује да се приближавамо реализацији тог стратегијског циља и опредељења. У току ове године, за пријем у професионалну војну службу владало је велико интересовање, тако да је у појединим јединицама Копнене војске на једно радно место професионалног војника конкурисало и по 10 кандидата. Овакво интересовање омогућило је да се у процесу селекције и пријема одабере изузетно квалитетан кадар. Укупно је примљено у професионалну војну службу 2.050 професионалних војника, што је позитивно утицало на оперативне способности Копнене војске.
Примљено је и око 300 професионалних војника женског пола, које су кроз процес обуке показале да могу успешно савладати све садржаје обуке подједнако као и мушкарци. Са професионалним војницима добили смо квалитативни помак да обучавамо људе за задатке које извршавамо и да имамо опредељеног човека, који је стао уз раме са професионалним официрима и подофицирима и извршава задатке.
Професионализацијом кадра знатно је побољшан рад и руковање средствима ратне технике, унапређена је организација унутрашње службе и проширена могућност правилног избора за сложеније дужности послужиоца, обуку и увежбавање. Важно је знати да ми на професионализацију војске не гледамо само кроз попуну професионалним војницима, већ и шире, јер нам за наредну годину остаје доста задатака попут опремања, приближавања стандардима које смо прихватили и даљих измена у обуци.

Вежба „Здружени подухват“ на Пасуљанским ливадама је прва вежба у историји Војске Србије на којој је учествовао само професионални кадар.
– Оно што смо на тој вежби видели је, заправо, модел како ће све то изгледати у будућности и како се реализује једна комплексна вежба, тешка са организацијске стране и сложена по предвиђеним садржајима. Све активности на тој вежби рађене су са убојним средствима и резултати су заиста били изнад наших очекивања. То је нешто чему тежимо у обуци професионалних војника за прву мисију и сигурно ће нам бити водиља у 2011. години, па и у наредним годинама.

Ускоро ће у јединице Копнене војске стићи први водници који су из редова професионалних војника.
– Имали смо систем школовања за подофицирске дужности, који смо уназад неколико година напустили, пошто смо проценили да такав начин школовања није најрентабилнији и да има и других начина на које се могу добити квалитетни подофицири. База за добијање подофицира су професионални војници, који су провели одређено време у јединицама војске, који су се у том времену показали и доказали своје лидерске способности и способност да командују.

Копнена војска је од најбољих и најискуснијих професионалних војника изабрала по строгим критеријумима и упутила 46 слушалаца на основни курс за подофицире, који се први пут организује у Војсци Србије, и са задовољством истичем да ћемо управо за неколико дана примити прву генерацију професионалних војника који су завршили предвиђене модуле усавршавања. Оно што за сада знамо је да су слушаоци на основном курсу за подофицире показали врло добре резултате, савладали вештине лидера и да су се методички оспособили за извођаче обуке. Остале способности стицаће у пракси на дужностима у командама и јединицама Копнене војске.

Како оцењујете овогодишњу сарадњу комади и јединца Копнене војске са припадницима оружаних снага из осталих земаља? Изјавили сте да је учешће на међународним војним вежбама најбољи начин припреме за другу мисију војске?
– Свака војска која се кроз историју затварала у себе и само себе гледала није сјајно прошла. Ми морамо са другима сарађивати, проверавати наше способности и са другима се мерити по вредностима. У току 2010. године међународна војна сарадња у Копненој војсци била је веома добра и интензивна. Са припадницима Националне гарде Охаја реализована је обука припадника декларисаних јединица у бази „Југ“. Специјалне јединице обучаване су заједно са специјалним јединицама Грчке, Италије и Турске. Извели смо неколико вежби са припадницима оружаних снага Румуније, САД, Мађарске, Аустрије, Бугарске и Македоније. Те активности су у многоме допринеле схватању места и улоге војске у савременим условима и обуци јединица које су учествовале на тим вежбама.
Требало је само погледати наше војнике који су учествовали на међународним војним вежбама и закључити да војници страних земаља нису ништа супериорнији, нити бољи или спремнији од наших. Имају боље и савременије наоружање, али што се тиче знања, спремности и способности, наши војници су у неким сегментима били далеко бољи.

Да ли има довољно организованих облика усавршавања и припреме за такве активности са другим армијама?
– Интензивна међународна војна сарадња је неминовна и неопходна. Неминовна, јер само кроз сарадњу је могуће одговорити на савремене изазове, ризике и претње, а неопходна јер се кроз њу стичу нова знања и размењују искуства. У циљу што боље такве сарадње, неопходно је и познавање страних језика, јер ако не знате страни језик то представља одређену баријеру. Ми смо на нивоу војске то препознали, разрадили стратегију учења страних језика и она већ даје резултате.

Како се припремате за евентуално извршавање задатка у мултинационалним операцијама, када надлежни државни органи одлуче о таквом ангажовању?
– Опредељење Републике Србије да активно учествује у регионалној и светској безбедности поставља пред Војску Србије задатак да буде за то спремна. Уколико надлежни органи донесу одлуку о учешћу наших борбених јединица у таквим мисијама, Копнена војска ће као и до сада испунити свој задатак, пошто је она носилац неколико битних активности програма партнерства за који смо се определили.
Ми припремамо једну моторизовану пешадијску чету за учешће у мултинационалним операцијама, у две ротације. Тренутно су на обуци за учешће у мултинационалним операцијама по једна чета у Зајечару и Рашкој. Чета у Зајечару, коју смо прво декларисали, завршила је индивидуалну и сада је у процесу колективне обуке. Чета у Рашкој је завршила индивидуалну обуку и сада je на интензивном курсу енглеског језика. Постигнути резултати су јако охрабрујући, а након успешног завршетка индивидуалне и колективне обуке појединци и јединице добиће сертификат за учешће у мултинационалним операцијама.

Да ли декларисане јединице за мултинационалне операције имају одговарајуће наоружање и опрему?
– Команда КоВ је предузела мере из сопствене надлежности и тежиште у опремању дато је на јединице које се припремају за учешће у мултинационалним операцијама. Извршили смо пренаоружавање са пушкама 5,56 мм М-21 и увели савремену телекомуникациону опрему у складу са потребним стандардима. Наше намере су да кроз опремање достигнемо потребну интероперабилност са осталим јединицама у мултинационалном окружењу. Даље правце опремања видимо кроз опремање личном борбеном и заштитном опремом, савременим теренским и транспортним возилима и оптоелектронским средствима.
Када говоримо о наоружању и опреми у Копненој војсци, подсетићу да је већина борбених система ушла у употребу осамдесетих година. И то је оно што ми најсавременије имамо. Део тога је, без обзира на временску дистанцу, и данас употребљив и ефикасан. Ту мислим на артиљеријска оруђа и системе и тенк М-84, који још дуго неће бити старо средство и где смо на добром путу да извршимо модернизацију. Оно што нам највише недостаје су возила точкаши, средства противваздухоплове одбране, телекомуникацијска опрема и опрема за војника по моделу М-21. Не треба бити нестрпљив, јасно нам је да у овом тренутку не можемо очекивати више, али остаје упорност и нада.

Обезбеђење административне линије према Косову и Метохији функционише, по свему судећи, без проблема. Да ли је база „Југ“ донела одређена побољшања?
– Ситуација у Копненој зони безбедности и на југу Србије може се оценити као стабилна, али никад се не зна када може доћи до угрожавања безбедности и зато предузимамо све потребне мере. Имамо јако добру сарадњу са Кфором и развијамо добре односе са становништвом у Копненој зони. Пружали смо помоћ у изградњи путева, постављањем мостова, превожењем болесних и изнемоглих и акцијама „Лекар на селу“. Мештани из Копнене зоне изузетно су задовољни односом војске и ми смо значајан фактор стабилности на том простору.
База „Југ“ јесте побољшала услове за рад војника који обезбеђују административну линију и захваљујући њој успели смо да извршимо рационализацију ангажованих снага, пошто су се створили услови за премештање јединица Четврте бригаде КоВ из гарнизона Лесковац у гарнизон Врање и гарнизон Бујановац. Она је и по свом положају веома значајна у војногеографском смислу и из те базе може се успешно решавати сваки задатак у Копненој зони безбедности.

Како оцењујете материјално-социјални статус припадника Копнене војске?
– Материјално-социјални статус наших старешина и војника је јако важан и он се одражава у свим сегментима оперативних способности и не може се занемарити. На срећу, Министарство одбране и Генералштаб Војске Србије чине напоре и на том пољу, тако да смо имали одређено повећање стандарда наших припадника кроз повећање коефицијената на сложеним и ризичним радним местима. У овој ситуацији то је највише што се могло учинити. Ја очекујем да ће наредне године стање бити боље и да ће се стандард наших војника приближити стандарду у другим војскама.
Посебно истичем стамбену проблематику и чињеницу да 80 посто припадника Копнене војске нема решено стамбено питање. Што се тиче кредитирања нерадо се одлучујемо за кредите због нестабилности домаће валуте и замрзавања плата.
Чинимо помаке и у другим доменима. Услови смештаја наших војника у касарнама су повољни, исхрана је изузетно побољшана, а сада ћемо, до краја године, решити и неколико хиљада једнообразних униформи за наше војнике. Планирамо да у наредној години комплетирамо униформе за професионалну војску.

Господине генерале, на крају нам реците како ћете обележити Дан вида Копнене војске?
– Копнена војска, познато је, као свој Дан обележава 16. новембар, дан када је, после прегруписавања снага, отпочела офанзивна фаза Колубарске битке. То је један од најзначајнијих датума у војној пракси Србије.
Обично бриљантну победу Српске војске поистовећујемо са војводом Мишићем и његовом способношћу да правилно процени стање и донесе најбољу могућу одлуку у том тренутку.
Да, то је тачно, али исто тако је тачно да војвода Мишић није имао храбре, одлучне, одважне војнике, подофицире и официре који су ту одлуку реализовали, питање је да ли би генијалност војсковође била потврђена. То је типичан пример победе колектива од војника до генерала.Стварање таквих колектива је наш изазов у савременим условима. 

Email