Вести | Државно партнерство са Охајом
04.07.2008

УЧИМО ЈЕДНИ ОД ДРУГИХ - Др Марк Вејда, директор Службе за односе са јавношћу Националне гарде Охаја


 

У оквиру Програма државног партнерства Србије и САД, делегација Управе за односе са јавношћу српског Министарства одбране боравила је средином јуна у узвратној посети Служби за односе са јавношћу Националне гарде Охаја.

Колегама из Србије домаћин је био наш саговорник, директор те службе др Марк Вејда.

Господине Вејда, за почетак,реците нам нешто више о Службиза односе са јавношћу на чијем челу се налазите, која је њена мисија?

- Наш циљ је да подржимо примарну мисију Националне гарде Охаја, што значи да допринесемо максималној спремности наших јединица и војника да на што бољи и квалитетнији начин одговоре на све захтеве који се пред њих постављају. Један од начина на који то чинимо јесте подстицањем чланова заједнице да се придруже Гарди. Затим, омогућујемо нашим припадницима да путем медија испричају своје приче јавности, доприносимо да се они осећају боље што служе држави и томе да желе да остану у служби. Такође, настојимо код званичника у држави да обезбедимо одређена материјална средстава и опрему за наше војнике и ваздухопловце.

У послу односа са јавношћу веома је важно да имамо разумевање за оно што радимо и да имамо јасан увид у све што се дешава око нас. Као што је рекао мој колега, капетан бојног брода Петар Бошковић, морамо бити спремни да одговоримо на све што се дешава у веома кратком року. Уколико то не учинимо, медији ће почети да конструишу своју причу о догађају, а тада више нисмо у могућности да контролишемо ситуацију.

На које све начине одржавате корак са временом и долазите до информација?

- Као члан командног тима редовно присуствујем радним доручцима које једном недељно одржава командант Националне гарде Охаја генерал Вејт, а којима присуствују и остали генерали. То је најбољи начин за стицање пуног увида у све што се догађа у Гарди. Осим тога, од сваког члана мог особља очекује се да ујутро, чим стигне на посао, прегледа дневне новине и информише се о актуелним догађајима, посебно о оним који се односе или би могли да се односе на нас. О томе извештавамо и канцеларију гувернера, а извештаји стижу и генералима.
 
Поред тога, веома тесно сарађујемо са особљем које ради у правосудним органима у Вашингтону и у Колумбусу, а много информација, употребљивих и неупотребљивих, добијамо и меилом.
 
Оно о чему смо много разговарали и током посете делегације Управе за односе са јавношћу из Србије јесте значај личних контаката. Они су неопходни свима који се баве односима са јавношћу, јер су непроцењив извор информација. 
 
Оно што је за нас из Србије било интересантно и о чему сте добили доста питања током разговора и презентација јесте комуникација коју имате са заједницом. Бројни програми које сте развили сведоче о томе са колико пажње развијате ту комуникацију.
 
- Заједница је веома важна за нас јер је основна мисија нашег сектора да се што више људи придружи Гарди. Она је витална компонента нашег програма односа са јавношћу. Најзначајнији пут којим комуницирамо са заједницом јесте преко медија, јер они имају „најјачи глас“. Због тога редовно шаљемо саопштења и све остале информације које желимо да стигну до грађана на више од 2.000 меил адреса новинара, уредника, телевизијских и радио станица у Охају, Сједињеним Државама, а имамо и посебну интернационалну групу у коју ћемо сада уврстити и вас. Дакле, то је око 2.500 људи са којима редовно, готово свакодневно, комуницирамо.
 
Други вид наше комуникације је преко веб-сајта, који настојимо дневно да ажурирамо. Садржај који се налази на сајту резултат је рада свог особља запосленог у Служби. Некада је за сајт био задужен Ј-6, да би пре око три и по године прешао у нашу надлежност. У то време нисмо имали никога ко је поседовао стручна знања за рад на веб-презентацији НГ Охаја. Ја нисам знао да урадим веће измене већ само да ажурирам садржај. Сада имамо човека који је одговоран за сајт. Највећи проблем са којим се сусрећемо у раду јесте тај што добар део нашег особља годишње одлази на обуку, а када је особа чији је примарни посао веб-сајт одсутна, тада садржаје не ажурирамо онолико често колико бисмо желели и колико би требало.


Значајно средство комуникације са припадницима Гарде јесте војни магазин „Бакај гард“.

- „Бакај гард“ је магазин који је негде пандан вашој „Одбрани“. Додуше, наша новина има 35 страна и објављујемо је четири пута годишње. Када сам почео да радим овај посао пре три и по годиненовина је излазила једном у 16 месеци и један од циљева који сам поставио себи био је њено објављивање једном у три месеца. Данас је то магазин високог квалитета. Саваке године на државном нивоу организује се конкурс на коме учествују све националне гарде у Америци, што значи 50 државних и четири територијалне националне гарде. Оне на конкурсу учествују са два или три најбоља текста која су током године објављена у њиховим војним новинама. На последња два конкурса ми смо заузели друга места. Поносни смо на оно што смо до сада урадили, а наш коначан циљ је да будемо најбољи.

Ипак, прави значај магазина је у томе што у њему говоримо о регрутовању, његовим аспектима, у њему припадници Гарде имају прилику да прочитају причу о себи, својој јединици, виде своје фотографије, што свакоме годи. Штампамо 19.000 примерака, од којих највећи део одлази припадницима националне гарде, а један број примерака шаљемо конгресној делегацији Охаја, законодавним органима, националним организацијама, библиотекама како би што шири круг људи стекао увид у то шта радимо и шта раде јединице. Ветерани и пензионисани припадници које имамо у евиденцији такође добијају магазин.

Како видите сарадњу са Управом за односе са јавношћу МО и где видите простор за њено унапређење?

- У септембру прошле године током наше посете Београду упознали смо начелника Управе за односе са јавношћу капетана бојног брода Петра Бошковића и тада смо обишли све саставне делове Управе. Ваша посета Охају заокружила је причу тако да сада имамо потпуну слику о томе шта једни и други радимо. То нам омогућава да започнемо да размишљамо о томе на које све начине можемо да сарађујемо и у којим правцима сарадња може да се развија.

Оно о чему ја размишљам јесте могућност производње и размене садржаја за наше веб-сајтове. Мислим да бисмо могли да, у случајевима узајамних посета, размењујемо текстове, фотографије и видео записе. Такође, мислим да би било интересантно да један део нашег веб-сајта преноси део садржаја који ви објављујете на вашем сајту и обрнуто. Èини ми се да је та врста приближавања значајна за наш Програм државног партнерства. Претпостављам да би, на пример, за припаднике Војске Србије и српску јавност било интересантно да прочитају причу која стиже из Ирака као што би нашим припадницима било интересантно да сазнају више о томе како се живи и ради у Србији.
 
Током посете Београду разговарали смо и о могућности рада на заједничким видео пројектима. Ми немамо видео архиву, ни налик на оно што ви имате у ВФЦ „Застава филму“. Доскора нисмо имали ни сниматеља у Сектору. Идеја је да за почетак направимо филм који би био преглед историје војних односа Југославије односно Србије и Сједињених Држава.


Желео бих да кажем још нешто што можда и није прикладно за ову „званичну“ врсту разговора. Познато је да Американци често мисле да знају о свему више од било кога другог. Пред нашу посету у септембру прошле године о Србији смо размишљали на овај начин: ви вероватно добро радите свој посао, али ми га сигурно радимо боље. То је та америчка ароганција коју имамо, са којом покушавамо да се изборимо, али понекад је она једноставно јача од нас. Али када смо дошли у Србију, нису нас изненадили професионализам и знања која поседујете, већ рад са савременом техником, посебно у „Застава филму“, у чему смо далеко иза вас. Тада смо мој заменик Xејмс Симс и ја само размењивали погледе, а касније смо много разговарали и закључили да ви у ствари ту немате шта да научите од нас.
Друга ствар коју бих желео да истакнем, а која се тиче ваше посете Националној гарди, јесте утисак колико су слична наша искуства. Проблеми са бирократијом, мањак средстава и још много тога са чим се сусрећемо у свакодневном раду готово су идентични. Сличности су невероватне и због тога имам утисак да смо у прилици да учимо једни од других не само размењујући искуства већ и наше производе.
Email