Вести | Интервјуи
02.08.2012

Интервју команданта ВиПВО за Политику


Потребан нам је нови борбени авион

Неприхватљиво је да данас, у условима експанзије ваздушног саобраћаја и нових облика могућег угрожавања безбедности у и из ваздушног простора, било који део ваздушног простора у Европи не буде под потпуном контролом

Пре сто година, 24. децембра 1912. године, у Нишу је формирана српска ваздухопловна команда. Те године је прва група пилота завршила летачку обуку у Француској, а српска војска је своју авијацију употребила у борбеним дејствима већ почетком 1913. године. У последњих пет, шест година улажемо максималне напоре да отклонимо све негативне последице страдања са краја 20. века и да створимо минималне услове за даљи напредак и развој. У оквиру реформе система одбране и Војске Србије, извршили смо реорганизацију авијацијских јединица. Циљ нам је био да смањимо трошкове, да се решимо застарелих и сувишних ваздухоплова и да створимо стабилан систем одржавања, обнову ресурса и повећање исправности перспективних ваздухоплова, каже у интервјуу за „Политику”генерал-мајор Ранко Живак, командант Ваздухопловства и ПВО.

Колико ће још да лете „мигови 21”?

Авион „миг-21” један је од најпознатијих авиона ловаца друге генерације, који је био широко распрострањен у свету и који се доказао у различитим условима својом поузданошћу и ефикасношћу. Време чини своје и наше опредељење је да се наведени авион мора у што краћем року, не дужем од две године, заменити савременијим вишенаменским борбеним авионом. Ваздухопловни завод „Мома Станојловић” поседује технологију, прописан програм прегледа и знање којим се продужава век употребе авиона двоседа „миг-21”. Продужење века употребе је прелазно, краткотрајно решење до стварања услова за набавку новог авиона.

Планови модернизације авиона Г-4?

Авион Г-4 је домаћи школско-борбени авион који се доказао својом поузданошћу и одличним летним особинама које су неопходне за ефикасну летачку обуку пилота. Пошто авиони г-4 поседују довољно преосталог временског ресурса, и пошто поседујемо могућност генералног ремонта у нашем ваздухопловном заводу, постоји реална основа да се то реализује. Потреба замодернизацијом се огледа у настојању стварања ефикасног и економичног двотипског модела летачке обуке којег ће сачињавати: авион за почетну обуку „ласта“ и модернизовани авион Г-4 који ће служити за напредну обуку и лаган прелаз на савремене вишенаменске борбене авионе. Суштина модернизације је у редизајну кабине и опремању савременом опремом.

Каква је будућност авиона „орао“?

Авион „орао“ је прави домаћи борбени авион. Пошто је „орао“, као и авион Г-4, производ домаће памети и индустрије, за које поседујемо конструкциону документацију и потпуне ремонтне капацитете, обезбеђена је њихова сигурна употреба у наредних десетак година. Тежиште у модернизацији је изражено на авиону Г-4 због ефикасније и рационалније обуке, а авион „орао“ се редовно ремонтује и по потреби продужава век употребе.

Јесте ли задовољни авионом „ласта“?

После више од 20 година, авион „ласта“ је први авион који се уводи у оперативну употребу у ваздухопловство. Он треба да обезбеди врло ефикасну и рационалну почетну и основну обуку пилота у визуелном, навигацијском, групном, инструменталном и ноћном летењу, као и основним елементима борбене обуке. Ја сам завршио преобуку на том авиону и са позиције опитног пилота и дугогодишњег инструктора летења могу слободно оценити да се ради о авиону изузетних летних перформанси који ће ниво летачке обуке и безбедности летења у ВиПВО значајно унапредити.

Нови борбени авион? Хитност потребе?

Говорећи о статусу и перспективама авиона „миг-21“ истакао сам да нам је потребна набавка новог борбеног авиона. То је процес који се одвија како у нашем ближем тако и у ширем окружењу. Потреба набавке лежи у чињеници, с једне стране, да су временски ресурси авиона „миг-21“ на самом крају, а са друге стране ми смо у обавези да очувамоспособност и да можемо контролисати и штитити суверенитет свог ваздушног простора, који је део европског неба. Неприхватљиво је да данас, у условима огромне експанзије ваздушног саобраћаја и различитих нових облика могућег угрожавања безбедности у и из ваздушног простора, да било који део ваздушног простора у Европи не буде под потпуном контролом. Уколико ми нисмо у стању то да радимо, то ће преузети неко други, што сигурно неће бити бесплатно, а имаће и друге негативне консеквенце на безбедност.

Да ли сте задовољни бројем сати налета пилота?

Тенденцијом повећања налета у последњих пет, шест година сам задовољан, али номиналним износом и структуром просечног налета пилота на годишњем нивоу нисам. Увођењем у оперативну употребу авиона „ласта“, стабилнијим снабдевањем резервним деловима и повећањем исправности ваздухоплова за обуку створиће се услови за повећање броја сати пилота и приближавање неким савременим стандардима.

У септембру је велики аеромитинг у Батајници управо поводом сто година постојања српског војног ваздухопловства. Ко све долази?

Ову јубиларну годину обележавамо низом манифестација које су посвећене веку постојања српског војног ваздухопловства: научни симпозијум, издавање зборника радова, монографија, документарно-играни филм, изложбе, свечана академија и др. Свакако највећа активност је велики међународни аеромитинг који ће се 2. септембра одржати на аеродрому Батајница. Позвали смо више од 25 земаља, које имају респективно ваздухопловство или са којима имамо развијену сарадњу да учествују на аеромитингу у летачком делу или на нивоу делегације. То значи да ће вишеод сто авиона и хеликоптера бити на изложби или у летачком програму. Пружамо прилику и позивамо гражане Србије да посете наведену манифестацију и да заједно достојно обележимо наш заједнички јубилеј.

 

Мирослав Лазански

 

Email